Marina

Ležim na krevetu, držim u rukama debelu knjigu originalnog naslova “Marketing”. Razmišljam kako da položim ispit i privedem fakultet kraju kada nemam pojma o čemu se govori na početku knjige. Debele knjige su me oduvek plašile, kao i debele žene. Činilo mi se da su njihovi pisci imali previše vremena, pa su skribomanijom prikrivali nedostatak pravih ideja.

A nisam ni Porfirio Rubirosa, ni u dužini, ni u težini, da se sa takvim ženama nosim. Hot smile

Onaj čuveni “trandža što sve hvata” iz neke od prethodnih priča na ovom mestu se oglasi, muzika je počela da svira i “Marketing” automatski odlete na policu sa knjigama.

Jeb’o bilo kakav marketing kada ovi praše sve u 16!!!

Otišao sam u prodavnicu Jugotona, kupio ploču i… nisam je menjao na gramofonu mesec dana! Rolling on the floor laughing

Na neku čudnu foru
Marina misli da zna
što sve treba da čini
u društvu frajera

Suviše je obična
i prazan joj je smijeh
ali nužda me nagoni
da spavam sa njom

Nisam ni slutio da će se Džoni tako silovito useliti u moj život. Video je i govorio sve ono što je mučilo mene i moju generaciju, a još uvek nije izlazilo napolje iz nas. Sem refrena koji je čoporativno pevan u noćnim lutanjima Fićom.

Dovoljno je da me vidi
da mi kaže: “Miki, kako si?”
i već se osjećam bolje
odmah je na cesti poželim

Azra je zvučala moćno, sirovo i svirački uigrano. Iskreno i beskompromisno. Na momente i naivno. Ali nikako proračunato.

Ja sam samo jedan
od mnogih koje zna.
Šarmiram je uporno,
laskam iz daleka.

Ona se na ništa ne žali
o ničem nema sud
ali nužda me nagoni
da spavam sa njom

Zato se pesme sa ovog albuma, koji je davno postao punoletan, i danas rado slušaju. Džonijeva specifična poetika i direktnost u obraćanju imaju univerzalnu vrednost, bilo da se bavi ljubavlju, socijalnom tematikom ili nerazumevanjem i nedostatkom komunikacije među ljudima. Zato ih svaka nova generacija nanovo prepoznaje i prihvata kao svoje.

Sinoć sam iz štosa
zaželio na tren
da bude nešto više
da mi postane frend

A Marina k’o Marina
negirala me skroz
a meni se samo prohtjelo
da spavam sa njom

Marine su se, sem Džonijeve, slabo primale na mene. Ili ja na njih, svejedno. Sarcastic smile

A Marketing sam položio iz prve.

Iluzija (ili…)

Ponekad je potrebno učiniti veliki napor da bi se doseglo svetlo.

Muka je u tome što se na odredištu često nalaze neka saznanja koja bi bilo bolje ostaviti neotkrivenim. Tada u pomoć priskače moć iluzije.

Jedna na dan (3-30): 30. jul 2013.

Umalo da je zaboravim…

Ima već skoro dve nedelje od tog događaja.

– Da me slikaš! Treba mi nova za profil – reče Projektant Radijatora.
– Aj. Samo, unutra nema mesta, a napolju je preoštro svetlo. Da sačekamo malo.
– Malo se žurim. Ajmo odmah.
– Pa, dobro. Ali znaš šta biva kad se u foto-sesiju ugradi žurba? Biva ćorak.
– Grmbghpfft i tako to.
– Pa dobro. Biće meni za eksperiment.

Tako i bi.

Jedna na dan, 30. jul 2013: Simpatičan mladić

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-30): 30. jul 2013.”