Day: July 14, 2013

Idi vidi ko je!

Bili 7 malih jarića i njihova mama. Jednog dana koza kaže jarićima:
– Ja odoh u prodavnicu, ako neko kuca, pitajte ga za šifru.
– A šifra će biti: Sisaj sisu!
To je čuo vuk sakriven iza ćoška, pa brže-bolje na vrata i zakuca. Jarići po dogovoru u pitaju:
– Koja je šifra?
– Sisaj sisu. – odgovara vuk.
– Sisaj k…c vuče, imamo špijunku!

Kako smo odmicali dalje, vrata su postajala sve čvršća, a otvori na njima sve manji...

Kako je civilizacija odmicala, tako su ljudi postajali sve nepoverljiviji jedni prema drugima, a iz vica s početka videli smo da je među životinjama nepoverenje još dublje. Evo, razmislite o tome kako su ulazi u pećine bili otvoreni, pa se kasnije na kuće postavljala drvena vrata, često s prozorčetom, i kako smo odmicali dalje, vrata su postajala sve čvršća, a otvori na njima sve manji. Jasno, kada god neko u nevreme pozvoni/pokuca na vaša vrata želite da znate ko je to sa druge strane. A da pri tome budete bezbedni. U tome nam pomaže sočivo, takozvano riblje oko, ovde iz nekog razloga, iako u patrijarhalnom okruženju, nazvano “špijunka“. A zašto je tako mnogo me zanima, međutim nisam našao pouzdan izvor. Ako neko ima odgovor neka ostavi u komentar. Hvala unapred.

Utovar nedeljom, 14. jul

Ovde sve mora naopako. U slučaju da nije, učinićemo da jeste. A ako već jeste, pravićemo se pametnijim nego što jesmo. Dva primera iz akademske sfere: zbog mesta dešavanja, strašnije je nego inače.

U slučaju da ne pohodite kojekakve domaće portale vesti, možda ste i omašili vest koja je najpre zazvonila kao vetrić promene u društvu: profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu Rajna Dragićević je održala nesvakidašnji govor apsolventima sa katedre srpskog jezika. Izvesno ponesena momentom, štogod je prenaglasila uticaj profesora srpskog jezika na celokupno društvo (kamo te lepe sreće), ali računam – u motivacionim govorima je dozvoljeno i to.

Ali ne i u Srbiji.

Kada bi pamet mogla da se sipa, ala bismo svi bili pametni!Posle prvog udara iznenađenja, počeli su da se javljaju ljudi koji su brže-bolje osudili taj govor, nazivajući ga primerom elitizma i snobizma, a bilo je čak i težih reči. Eto, profesorki je zamereno to što je od mladih akademaca s pravom očekivala da pročitaju ponešto između redova i da nađu svoje mesto u društvu koje već četvrt veka nastupa isključivo sa pozicije osude pameti. Eto, neko se dosetio da biti profesor srpskog jezika nije probitačno zanimanje u Vankuveru i Torontu, pa je našao da je sirota Rajna sve to pričala zato što je uvređena zbog nedostajuće šanse. Na stranu reakcije iz navijačkog miljea, gde se trenutak razmišljanja smatra slabošću, po kojima se sarkastično i prenaglašeno ponavljaju teze kako je “sramota biti kapitalista i imati stan”.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 14. jul”

Kad slep čovek crta

Jena od najdegutantnijih stvari koje sam u životu pročitao beše deo jednog davnog intervjua sa Stivijenm Vonderom, gde su uspeli da ga nateraju da opiše nekoliko boja (čovek je slep od rođenja). A nedavno sam natrčao na ovo. I sad ne znam kako da se postavim: ovo je ili još degutantnije ili je – genijalno.

Očigledno, čovek se dobro zabavlja, pogotovo kad crta autoportret i zevzeči se na svoj račun. No, možda niste znali: Tommy Edison je zvezda na jutjubu.

Jedna na dan (3-13): 13. jul 2013.

Zona f/2.8 – mesto na kome počinja magija…

Poigravanje ograničenom dubinskom oštrinom je nešto čime ne prestajem da se fasciniram. Mogu slobodno da priznam da je mogućnost rada sa kratkom oštrinom jedan od važnih razloga što sam uopšte prešao na DSLR, a odbacio razmišljanje o kupovini nekog novijeg naprednog mališe posle Canona G6. Imam uslove za rad u toj zoni zahvaljujući Draguljčetu, objektivu Canon EF 50 mm f/1.4, koji samo što ne progovori. Ponekad, kad naletim na neku prikladnu teksturu, ne mogu da odolim:

Jedna na dan, 13. jul 2013: Zona f/2.8

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-13): 13. jul 2013.”