Bili 7 malih jarića i njihova mama. Jednog dana koza kaže jarićima:
– Ja odoh u prodavnicu, ako neko kuca, pitajte ga za šifru.
– A šifra će biti: Sisaj sisu!
To je čuo vuk sakriven iza ćoška, pa brže-bolje na vrata i zakuca. Jarići po dogovoru u pitaju:
– Koja je šifra?
– Sisaj sisu. – odgovara vuk.
– Sisaj k…c vuče, imamo špijunku!
Kako je civilizacija odmicala, tako su ljudi postajali sve nepoverljiviji jedni prema drugima, a iz vica s početka videli smo da je među životinjama nepoverenje još dublje. Evo, razmislite o tome kako su ulazi u pećine bili otvoreni, pa se kasnije na kuće postavljala drvena vrata, često s prozorčetom, i kako smo odmicali dalje, vrata su postajala sve čvršća, a otvori na njima sve manji. Jasno, kada god neko u nevreme pozvoni/pokuca na vaša vrata želite da znate ko je to sa druge strane. A da pri tome budete bezbedni. U tome nam pomaže sočivo, takozvano riblje oko, ovde iz nekog razloga, iako u patrijarhalnom okruženju, nazvano “špijunka“. A zašto je tako mnogo me zanima, međutim nisam našao pouzdan izvor. Ako neko ima odgovor neka ostavi u komentar. Hvala unapred.
Ako neko ima odgovor…
Eh, nisam baš najbolje shvatio poreklo kog termina te interesuje, “ribljeg oka” ili “špijunke”? 🙂
Prvi termin je nastao zato što je pomenuto sočivo nastalo po ugledu na, jel’te, oči tih vodenih kičmenjaka, koje su, zbog svoje građe, mogle da zahvate vidno polje od punih 180 stepeni. Toliko vidno polje je i pogodno kod “špijunke”, da bi mogli da vidimo što više od prostora ispred ulaznih vrata, ali tu širinu plaćamo iskrivljenošću slike.
Što se termina “špijunka” tiče, on je najverovatnije preuzet u doba kada se pomenuta naprava koristila u suprotnom smeru – da oni spolja vide šta radi onaj iznutra (primena u zatvorima i mentalnim institucijama).
Engleski termin “peephole” verovatno je preuzet iz doba kada su grofovi “čkiljili” kroz otvore u zidu skrivene nameštajem ili slikama s druge strane, ne bi li gledali sobarice kako se presvlače 😉 Ako nekoga interesuje poreklo ostalih termina u vezi sa domaćinstvom, od srca preporučujem knjigu Bila Brajsona “Kod kuće – kratka istorija privatnog života“.