Bilo je leto, osećao sam svaku kapljicu znoja koji se slivao niz moje telo i mutilo mi se pred očima. Da l’ od vrućine ili žudnje, ko će to sada znati. Moja draga S, sa nogama dugačkim dva metra i minjakom od dva decimetra, nehajno je izašla iz busa i bacila mi se u zagrljaj, držeći u ruci poveću kesu. Nežno me gricnula za uvce i prošaptala: Polako, pazi na ploče. 
Bolje da mi ništa nije rekla! Puta do kuće slabo se sećam. Jasno se sećam da sam sve vreme razmišljao šta je sa povećeg spiska koji sam joj dao pre puta završilo u kesi. A da vadim na ulici? Ne ide, bre. 
