Једна од пре: Бочек

Не знам ни сам на колико концерата Корни групе сам био. Почев од неког тамо јануара 1968 у биоскопу код Шећеране, па до опроштајног концерта 1974. Негде на пола тог пута ми је пало на ум да на свирку понесем и фотоапарат.
а имала је и кожну футролуТада сам од опреме имао само ћалетову стару Регулу (већ споменуту, ако се не варам) и позајмљен блиц из клуба. Концерт који сам сликао је одржан септембра или октобра 1972. у старом Дому омладине, изграђеном још у претходном веку. Зграда је крпљена и преграђивана, и имала је две веће сале. У једној је радио диско, а у другој, тзв. јорган сали (јер је на простору где је позорница једно време неки јорганџија држао радњу) су се одржавале игранке. Под је био штогод нагнут, као у биоскопу, али су седишта најчешће била извађена и ту се играло. Концерти су се гледали стојећки, у неопишљивој гужви – Дом је могао да прими око 700 људи, а редовно се продавало по 1300 карата за вече. Понекад су се тамо приказивали и филмови (и одједном би се појавила седишта), чак сам и ја једном изигравао кинооператера (са 16 мм траке, то сам већ умео, а филм је био “З” Косте Гавраса, који уопште нисам видео из оне кабине).

Пушило се слободно, и дим је већ око 21:30 могао да се сече на коцке, а девојкама би цурило црно из трепавица. На шта личи фотка блицем у задимљеној просторији? Па… добро сам и прошао:… Nastavite sa čitanjem >>

Mala soba

E, kada bi neke pesme mogle da pričaju priče, bile bi mnogo interesantnije od mojih. Ova bi pričala o mladosti a to je, priznaćete, mnogo lepše i uzbudljivije od sadašnjosti. Zaboravljena pesma iz zemlje koja više ne postoji.

“Mala soba” je satkana od većine reči koje i danas volim: mala soba, mi sami, gramofon, gore, dole, ona mirno puši… Flirt male

Jedna na dan (3-11): 11. jul 2013.

U poslednji čas!
Iz razloga koji ne umem da rastumačim ni samom sebi, a kamoli vama, tokom dana sam razvio ideju da bi trebalo da napravim fotku u kojoj dominira nekakva tekstura. Nisam znao šta bi to bilo: možda neki zid ili oronula fasada, možda neka zvrčka u lomu betona na trotoaru ili kakvo razbijeno staklo… Ali ništa nije upadalo u kadar, čak ni tokom šetnje gradom u kasno popodne. Već sam digao ruke… A onda sam došao kući i ugledao u jednom prikrajku stalak za sušenje veša – pun krpa za sudove. Ha! To je to, pomislio sam. I bi to.

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>