Namrštio sam se kad sam video “uspravni video”, ali u ovom uskom izrezu je rečeno mnogo toga.
Month: August 2013
Budućnost ili sadašnjost
Ideja je odlična, a pretpostavljam da se i ekipa tokom snimanja silno zabavljala. No, da li vas ovaj film tera nа smeh?
Vatrogasna podmornica
Kô što ‘no reče Lala u onom vicu “Imali smo i mi jedared taki traktor” tako i ja mogu da kažem da sam imao “keca”, kasnije “jugića”, pa kasnije i “mazgu”, koji su znali da “zaglave” čim pređu preko ozbiljnije bare.
Eh, da je meni bila tak’a razvodna kapa (na “kecu” i “jugiću”), odnosno kablovi (na “mazgi”).
Ikaru nije pošlo za rukom
Moderni Dedal ne brine da će mu Sunce istopiti lepak. On leti, leti, leti,… dokle ga ruke drže, a kamera ima bateriju da dokaže let.
U povezanim snimcima je dokumentovana priprema. Eh, da je Ikar sve to imao…
Na lepom, plavom Dunavu
Kad se pomene “valcer”, većina ljudi koje znam pomisle na valcer iz naslova ovog priloga.
U stvari, većina pomisli na bečki valcer, verovatno ne znajući da postoji i engleski, i odmah “padne” asocijacija na poznato Štrausovo delo. No, ovog puta u istom ritmu zaplešimo uz “daviteljsku”. A vi valjda već znate da li je reč o devojci s kosom boje iz naslova pesme ili o nekom drugom vidu zadovoljstva. Ili oboje. 😉
Obračun kod automobila
Gospodin Homer S. je teško podnosio vrućine ovog leta. Da li ga već stižu godine ili jednostavno ne može da dočeka let za Detroit…
Laboratorija za fizičku elektroniku na Elektrotehničkom fakultetu zna biti interesantna i laicima. Ako ni zbog čega drugog, a ono za (laičko) proučavanje međuljudskih odnosa. Veština kojom je uspeo Vanju da nagovori za rokadu graniči se sa veštinom izbegavanja ovih podivljalih beogradskih vozača, koji ga sprečavaju da na miru stigne kući. U laboratoriji je bilo mnogo posla danas (a kad pa nema mnogo posla?), ali je hteo sebe da časti zbog uspešnog dogovora sa Vanjom. Pa, dobro, Vanja više nije klinac i dobro zna da će mu se dodatne obaveze ove jeseni vratiti slobodom tokom proleća.
Nedostaju mu klinci. Ne ćerka i zet, već naravno unuci. Nije baš prošlo mnogo od kako ih je video, ali svaki dan bez njihove neobuzdane energije predstavlja večnost i gospodin Homer S. se uveliko radovao budućoj jeseni u Detroitu. To što ga na proleće čekaju dodatna naporna predavanja i vežbe (koje će morati da nadoknadi Vanji) mala su cena obećanom mu i zagarantovanom provodu.
– Dobar dan!
Svuda pođi, al’ bolnici dođi
Nije li Lekić idealno prezime za lekara pedijatra?
– Za koga navijaš?
– Za Partizan!
– Ih, bre! Ne navijaš za Zvezdu?
– Ne. To samo moj deda navija za Zvezdu i za Mančester Junajted.
– A je l’ imaš devojku?
– Imam.
– Kako se zove?
– Devojčica D. Zar niste o njoj čitali na Suštini pasijansa?
– To je lepo. Ali nećeš moći da se viđaš s njom neko vreme. Ostaćeš ovde kod nas.
Tako smo ostali kod dr Lekića, odnosno u dečijoj bolnici “Olga Dedijer”, o kojoj smo već pisali. Ovoga puta su utisci malo(?) bolji.
Једна од пре: жао ми је, Дејве…
Ко се сећа тржишта цигарета из седамдесетих, сетиће се и оне максиме:
ин вино веритас
им раух никотинарм
Но, тема није милде сорте, него вино. За разлику од већине самураја овде, нисам неки винџија, мада сам своје путовање кроз пића започео управо вином. Ваљда сам по том питању остао још увек на летовању, негде у Далмацији, са белим стоним право из флаше (ал’ у издању зем. задруге Вис), а за бело више ни немам друштва. Око мене сви канда преферирају (лалински: волиједу) та афричкоамеричка (српски: црна, енгрпски: црвена) вина.
За разлику од Ђолета Балашевића, који је у својим стиховима вазда тражио некакав спас (од чега то?), па и на дну чаше кад тема захтева, ја сам се након једног од недељних ручкова (који нам је пријатан пожелео утоваривач овдашњи) нешто загледао у остатак вина, обдушевио се бојом и…
(велика је овде)
…примакао светиљку за бицикл, уперио је и почео да шкљоцам. Рачунао сам да плавкасто светло ледовке, преламање са светлом жаруље изнад главе негде у стаклу, и боја самог вина морају нешто да потрефе. И није да сам незадовољан резултатом. Ово је, нехотице, испао један од оних трик снимака, где сви виде нешто што није на слици, а нико не погађа шта је то у ствари.
И сам сам се прешао! Вртели ми се снимци по екрану (подесио сам екраноспаситеља да их врти), наиђе ово и не препознам шта је, него се зачудим откуд ми ХАЛ… као што се прешло још неколико људи кад су ово видели.
Обрада? Ништа, само изрез. И, да, попио ово и сипао још.