Marija priča kako je nastala današnja fotografija:
Kada više onih koji se druže i bave fotografijom odu zajedno na more, a neki od njih su dobri i sa druge strane objektiva, dobre fotografije su zagarantovane. Tog popodneva odlučili smo da fotografišemo našu drugaricu Bojanu dok sunce zalazi. Fotografisali smo neko vreme i sunce je već prilično palo, ona se bosa šetala po kamenju u plićaku i meni je baš to privuklo pažnju. Napravila sam nekoliko fotografija čitave figure, a onda sam napravila drugačiji kadar, obezličila je, svela na jednu univerzalnu žensku priču, o vodi koja nosi sve, o trenucima kada nas život nemilostrdno zapljuskuje i kada hodamo bose po oštom kamenju, sa sve štiklama u rukama.
A priča ne bi bila potpuna da još prijateljica fotografa nije umešano u nju. Naime, ne spadam u one koje revnosno prate foto konkurse i takmičenja. Čak i kad vidim nešto zanimljivo, setim se da treba poslati fotografije kad je konkurs odavno već završen. Za konkurs “Žena” u organizaciji “Foto kino i video saveza Vojvodine” moja prijateljica Danna bila je toliko uporna i zvala me nekoliko puta poslednjeg dana za prijavljivanje da me opomene. Između ostalih poslala sam i ovu fotografiju, koja je bila pohvaljena od strane žirija.