muči me gorušica.
pre neko veče sam gledao nekakvu kontakt-emisiju na televiziji, nekakvi kandidati nekakvih stranaka se utrkuju ko će bolje da ne kaže ništa. prekinuo bih posle minut-dva, ali sam ostao sve vreme na tom kanalu, jer sam pokušavao da utvrdim koliko dugo mogu da pričaju, a da ništa ne kažu. otkrio sam da su razvili neverovatnu sposobnost da to traje beskonačno. ništa-govor je postao glavni jezik politike.
znam da sva ta bagra ima iza sebe cele timove veštaka raznih naravi, vrsta i boja. da ih oni pripremaju za te nastupe, treniraju ih, možda i nekim besnim drogama kljukaju, ko će ga znati. agresivnost u ništa-govoru je najveća moguća. a ovce bleje li, bleje. niko da pita zašto su ovi tražili mandat da urade ono za šta su već imali mandat da urade. svi drugi igrači te prljave igre, umesto da ture ove prve na uvid svima, udružili su se u tom ništa-govoru, pa se tobože raspravljaju, a zapravo samo jedni drugima plasiraju šlagvort.
nije što imam viška vremena, nego ona gorušica: prepoznajem je. jedini način da je se otarasim jeste da se neko vreme bavim glupošću koja me opseda… kao ono kad te u glavi proganja neki apsolutno glup pesmičuljak, pa je jedini način da ga se otarasiš taj da čuješ to, zapravo, još jednom. i tako, doneo sam odluku da na svako pitanje odgovaram kao da sam mandatar za sastav vlade koji trenutno daje intervju za nacionalnu televiziju. pa ko duže izdrži.
– * –
– ej, matori! šta radiš ovog vikenda?
– to je važno pitanje! čak, moguće je da je to pitanje svih pitanja! pogotovo je važno suočiti se sa tim pitanjem zbog činjenice da je odgovor na njega predugo odlagan, što je ostavilo posledice koje su svima poznate… da ne zaboravimo ni to da to što je pitanje najzad postavljeno predstavlja nedvosmislen pokazatelj da su promene potrebne i da smo mi za te promene spremni, te da je samo potreban neko ko će te promene da sprovede, evo na primer ja…
– ali, šta radiš ovog vikenda?
– da, da! to je to pitanje! to je upravo to pitanje! izvesno, ja hoću da uradim nešto ovog vikenda, ali smatram da je od životne važnosti da najpre sagledamo ravan sadašnjeg trenutka i prepoznamo tegobu koja nas sve tišti… zato to pitanje mora da bude postavljeno u kontekstu društveno odgovornog principa: šta mi svi radimo ovog vikenda? kao društvo u tranziciji? kao nacija suočena sa brojim istorijskim pitanjima na nekim novim razmeđima koja nam nameću prilike? kao odgovorni pripadnici građanskog društva koji svakako težimo ulasku u evropsku uniju? šta radimo kao stanovnici planete koju nismo nasledili od svojih očeva, već pozajmili od svoje dece? i zbog toga, samo zbog toga, ja ću ovog vikenda raditi nešto smisleno, vredno bavljenja, a pritom zabavno, u svakom slučaju potrebno. svi mi bismo morali tako…
– sve je to lepo, ali šta ćeš raditi?
– dakako, ako me pitate da li sam sagledao sve aspekte onoga što ću raditi ovog vikenda, reći ću vam otvoreno, u lice, gledajući vas u oči i ne pokušavajući da vas slažem kao što to čine mnogi koje pitate isto pitanje: sagledao sam sve aspekte onoga što ću raditi ovog vikenda. ono što ću raditi ovog vikenda sadrži tri primarna aspekta. prvo: biće to nešto što opušta. drugo, biće to zabavno. treći i najvažniji aspekt, i to je ono što ste vi svakako imali na umu kada ste me pitali to pitanje, a ja to razumem kao vaš stav odgovornog postavljanja pitanja, i zbog toga ću vam otvoreno reći: svakako ću preduzeti sve potrebne mere da to što budem radio bude finansijski racionalno, pre svega sa stanovišta aktuelnog trenda budžetskog deficita, te da ne upadnem u zamku u koju mnogi upadaju. i zato…
– ali šta…
– naravno, ali šta bismo drugo mogli nego da neprekidno održavamo transparentnost u delovanju, i hvala vam što me na to podsećate, jer to čime ću se ja baviti nijednog časa ne prekoračuje niti sme da prekorači elementarnost društveno odgovornog ponašanja. i zato, kada me pitate, reći ću vam: pre samo četiri nedelje – ne četiri meseca, ne četiri godine, nego samo četiri nedelje, i molim vas da upamtite to – rekao sam da ću uraditi nešto. i evo me pred vama i svima, i kažem vam, i neću da vas lažem: pre samo četiri nedelje sam rekao da ću nešto uraditi, i uradio sam. ovog vikenda neće biti drugačije!
– ali ja sam samo…
– da, hvala što ste me podsetili i na to, ali ovog puta za tim nije bilo potrebe, jer sam upravo baš to hteo da vam kažem, i reći ću vam: i ja sam samo običan građanin kao i svaki drugi, i meni je stalo da vikend provedem radeći nešto. i hvala vam na poverenju koje mi ukazujete pitajući me to pitanje. dobro je da se suočavamo sa pitanjima, jer samo tako ćemo postići rezultate. budite spremni na sve.
– * –
muči me gorušica.
strašno me muči gorušica.
tjah.