Boys, now the times are changing
The going could get rough
Boys, would that ever cross your mind?
Boys, are you contemplating moving out somewhere?
Boys, will you ever find the time?
“A helyzet fokozódik“, glasi kultna rečenica koju izgovara Jožef Pelikan, glavni junak crnohumornog mađarskog filma “Krunski svedok” (A tanú, 1969). U slobodnom prevodu to bi, otprilike, značilo “Situacija se zaoštrava”. I, kao što se u životu obično dešava, malo vremena je trebalo da uđe u svakodnevni govor naših komšija. Ajd’ što su se oni navukli, primetio sam da je i ja često potežem od trenutka kada sam prvi put odgledao taj film.
Kao da mi nije dovoljno replika iz domaćih fimova.
A kada se situacija dovoljno zaoštri, u nastavku svašta može da se desi. Upravo o tome govori današnja pesma.
Kraj sedamdesetih zatekao je grupu Japan na životnoj prekretnici. Iza sebe su imali dva solidna albuma, ženske su se palile na prelepog Davida Sylviana, a kritika ih je komentarisala kao “New York Dolls u kojima peva David Bowie”. Imidž glam rockera im je stojao k’o piletu sise, pa je trebalo smisliti nešto novo. Situacija se, dakle, zaoštrila.
Kako im pameti nikada nije nedostajalo, ispalili su album Quiet Life (1979). Ova pesma je tako napisana da liči na savete nekog starijeg (njihovog menadžera?) u fazonu: “Momci, hoćete li i dalje da se zezate ili da nešto uradite kako biste promenili svoj život?” Očigledno je da su na vreme sve shvatili, a kao rezultat je objavljeno nekoliko antologijskih albuma veoma osobenog zvuka, praćeno reputacijom izuzetno cenjenih muzičara.
Na vrhuncu uspeha, svako od članova grupe je krenuo svojim putem. David Sylvian je postao posebna muzička kategorija , a i ostali su dosta uspešno plivali van glavnog toka.
Kao što bi rekao drug Virag u “Krunskom svedoku”: Az élet nem habostorta (“Život nije torta sa šlagom”). Ako na vreme ukapiraš, onda imaš neke šanse. 