Večita tema: dokumentovanje raznih vina… Dakle, istina je: koliko god raznih vina da probamo, uvek će biti još jedno više. Sad je samo pitanje hoću li se setiti kako tačno izgleda svako koje mi se dopalo…
Večeras smo bili kod prijatelja da čestitamo rođendan mami porodice. Probali smo fini martini, sve sa maslinom… 
A onda smo mi, momci, prešli u navalni red gde smo krenuli da slažemo vince. Radni dan sledi, pa nismo preterivali; a kijanti se pokazao sasvim pristojno. Nisam neki ljubitelj takve klase vina (ja među crvenim vinima više volim teže forme, poput merloa ili kakvog dobro osunčanog kabernea). No, nije nepristojno. Beše to ovo vino:
Mučio sam se da u uslovima slabog svetla dobijem pristojan kadar; beše jedan bolji, ali sa prenatrpanom pozadinom kojoj nisam mogao ništa. Ovo je ceo kadar: bolje nisam mogao. A ako malo bolje obratite pažnju, videćete na čaši moju ruku kako drži fotoaparat oslonjen o sto… Ništa specijalno ni kao forma ni kao rezultat, ali dokument ostaje. Mišn akomplišd iako nisam ništa novo naučio. Pa čak ni o vinu. 