I tako, dok vi otvarate stranice na Suštini pasijansa, a automat se brine da prilozi idu redom u zakazano vreme, Jasna i ja smo se iskrali i upravo smo na koncertu Gibonnija na Spensu.
Prosto, tako.
I još malo sa koncerta u Subotici 1. decembra 2010, gde sam takođe bio prisutan. Strpite se tokom prvih minut-dva.
A šta reći: zna čovek sve što je potrebno.
I da završimo pregled.
Čuće se. Ispričaću kako je bilo.
Koja je poenta otići na koncert i dešavanja na bini snimati mobilnim telefonom? :
—
– E, ‘si bio na koncertu tog-i-tog/tih-i-tih?
– E, jesam. ‘O”š da vidiš snimak?
—
Al’ dobar je efekat kad se ugasi rasveta, pa onda samo sijaju ekrani… 😉
Kod mene razgovor teče ovako:
– Grbo, jesi li bio na na tom-i-tom koncertu?
– E, jesam. A zašto ti nisi bio?
—
Ja sam na koncerte išao i u vreme kad nije bilo mobilnih telefona. Tad su bili popularni plamenovi. Sećam se… Ja u kazanu, pet metara od prednje ograde na Nepstadionu, ritam sekcija grupe Queen se povukla, na sceni Fredie i Brian, kreće Love of My Life. U neko doba na pola pesme, okrenem se. Bila je to slika od koje srce zastane na dve sekunde: nikad u životu nisam video više upaljenih šibica i upaljača. Ne može da se zaboravi.
Poslednji put, podignut plamen sam držao visoko podignut Solomonu Burkeu prošle godine na Nišvilu. Izdržao sam dok se Jasnin upaljač nije istopio i pretila je opasnost da mi pukne u ruci i povredi me. Jebote, posle je ispalo kao da sam čoveku upalio sveću… Međutim, beše nas trojica (koliko sam video sa mesta na kom sam stajao) i u jednom času, Solomon je rekao tri puta: “Thank you for the light!… Thank you for the light!… Thank you for the light!…” 😀
Na koncertu Leb i sol, na onoj povratničkoj turneji 2006-2007, poslednji put kad je Vlatko svirao sa bendom, baš je Vlatko na početku “Uči me, majko, karaj me” pozvao masu da simulira zvezdano nebo svetlima iz mobilnih telefonima. Nisam se pridružio toj inicijativi: meni telefon služi za telefoniranje, a ne za iskazivanje pijeteta.
Ah, da: ja se raspričao mimo teme… Koncert Gibonnija u Novom Sadu sam već prokomentarisao kratko na raznim mestima:
Pitamo ih: “Ljudi, dokle?”
Kažu: “Čekaj! Još šnenokle!”
E, takav je bio sinoćnji koncert Gibonnija i ekipe. Duže od tri sata, sa svim bisevima.
Upravo tako, primetio sam koliko je vremena prošlo teka kada sam pogledao na sat na mobilnom pri izlasku iz dvorane.
Čekaj, bre! Pa u istom komentaru govoriš da ti se upaljač umalo nije istopio, jer si ga koristio za nešto čemu nije namenjen…
Upravo tako: upotrebio sam vatru iz upaljača kao izvor svetla, a ne kao izvor toplote.
Pa, isto kao što upaljač služi kao izvor svetla (a to mu je sekundarna uloga), tako i mobilni telefon može da bude izvor svetla (kao sekundarna/tercijarna uloga). Mobilni telefon je odavno prestao da bude samo mobilni telefon (ako je telefon ikada i bio; u osnovnom smislu tog uređaja)…