Hladno vreme, ergo voće. Vreme je da se pojedu ove mandarine…
Sve nešto gledam u veliku činiju, pa pre nego što sam se uhvatio mandarina, rešim da se okušam u kombinovanju boja. Istina, nije neka velika paleta, baš bi pasovalo da sam imao crvene jabuke i crno grožđe, ali ajde-de.
Ovih dana se nešto bavim granicama ugrađenog blica. Mogao sam da angažujem i spoljni blic (nažalost, nemam produžni kabl za blic; lična beleška: nabavi taj kabl) ili da pokušam sa raznim improvizovanim pomoćnim osvetljenjem, ali ovog puta zadatak je bio da se baš snađem u trivijalnom okruženju. Zato sam spustio snagu blica na minimum, pravilno sam izmerio belu boju (nanišanim u nešto belo ili sivo – ovog puta komad čistog papira) i okušao koliko blizu smem da priđem. Empirijski sam došao do toga da sam na granici izbora makro režima. Nisam smeo da priđem baš koliko sam hteo, jer je limun “pregorevao”; znao sam da ću morati da izrežem višak. Uz male manipulacije kontrastom i smanjenjem najsvetlijih delova, dobio sam ovo:
Ispostavilo se mnogo teže nego što sam mislio, ali izgleda da sam uspeo. Najvažnije od svega u ovoj vežbi: bez obzira na prilično vulgarno osvetljenje blicem, prošao sam bez potrebe da manipulišem bojama. Ali, to je već predmet iskustva: moj G6 je sklon da greši u svim mogućim smerovima ako mu se ostavi automatski izbor belog pod blicem. Ne treba birati ni odrednicu za blic, nego je optimalno baš meriti belo. Nisam hteo da to radim onim belim poklopcem za objektiv jer su boje vrlo ograničene i ko zna šta bi ispalo (za tu vrstu eksperimenta već nisam bio raspoložen) – komadić papira je prava mera za priliku.
Konstatacija prva: mišn akomplišd. Konstatacija druga: ove mandarine su kisele, ali prodavac makar nije slagao da nemaju semenke. Zato su jabuke… Mmmm…