Zanimljivo je posmatrati kako se veliki muzičari ophode prema delima koja su ih definisala. Prvo da poslušamo jedan ekstravagantni scenski rad od pre par godina.
Pesma “All I Want to Be (Is by Your Side)” je praistorija u opusu Petera Framptona: to je deo njegovog prvog solo rada, albuma Wind of Change (1972). Bilo je to zlatno vreme gitarskih heroja, doba kad je konkurencija na sceni bila velika, ali je mesta bilo za svakoga. Kriterijum uspeha je bio prost k’o pasulj: ako si imao šta da kažeš, imao je ko da te čuje, a sve ostalo je bilo u rukama radija i televizije. Medijska podrška je bila posledica, a ne uzrok nečije popularnosti, a poštenje je bilo osnovno načelo razmene ideja.
Ova pesma je važna za mene, jer je opredelila jedan period mog sopstvenog sviranja gitare. Ona kratka verzija pesme koju možete čuti na legendarnom albumu Frampton Comes Alive (1976) bila je deo obaveznog sastava mog repertoara u nekim kikindskim budžacima pre tridesetak godina. Romantično vreme kojeg više nema vraća se u sećanju kad god samo pomislim na “All I Want to Be“.
Ali to je lični doživljaj koji je nedeljiv sa drugima.
Zapravo, mene najviše zanima kako funkcioniše ovaj prangijaški pristup u današnje dane. Očigledno, nema više mesta u mainstream muzici za dobru prangiju; izuzeci su malobrojni i ne možemo suditi o opštem dešavanju prema njima. Nešto i dalje radi u nama koji smo odrasli uz takvu muziku. Klincima je takav pristup stran i meni je žao zbog toga. Ova muzika će nestati sa ljudima koji polako odlaze na Neko Bolje Mesto, a arhive će ostati da skupljaju prašinu.
Nisam patetičan: mislim da je to tako, neizbežno je – i to je sve. Da li je to dobro ili loše, nisam u stanju da sudim. Ako je za utehu, oni koji su pre trideset i više godina, baš u ono vreme kad smo se krili od policije po mraku parkova i svirali gitare, odlučili da nema više muzike vredne slušanja (kakva greška!) nisu uspeli da me pokolebaju. Nove dobre muzike ima na svu volju, ako znate da je nađete. Ako ste bili pažljivi do sada, našli ste i takvu muziku na stranicama Suštine pasijansa.
A biće toga jošte: i starog i novog.