Gotovo neverovatno, ali u poslednja dva dana sam na najmanje desetak mesta naišao na jednu istu, trivijalnu informaciju. Izgleda da stari fetiši ne jenjavaju lako.
Nekoliko blogova, razni portali vesti, nekoliko njih čak i na svojim fb profilima… Nisu odoleli da ponove vest kako je zaustavljen poslednji pogon na svetu koji je pravio klasične pisaće mašine. Sve pomislih, možda je to nešto strašno bitno, pa hajde da i ja prenesem vest.
Godrej & Boyce Manufacturing Company, proizvođač pisaćih mašina iz mesta Shirwal u Indiji, još je 2009. godine usporio sa sklapanjem pisaćih mašina, postepeno pretvarajući fabriku u pogon za proizvodnju frižidera (?!?). U zlatnim devedesetim, proizvodnja te fabrike je iznosila 50.000 pisaćih mašina godišnje (što je bilo oko trećine ukupne proizvodnje u Indiji), a poslednje dve godine su proveli proizvodeći po desetak hiljada pisaćih mašina. U času potpunog zaustavljanja proizvodnje, fabrika je na lageru imala oko 500 jedinica i to će biti poslednja isporuka tržištu koju će svet videti iz industrijske proizvodnje pisaćih mašina.
Možda je to važna informacija, ali mene nešto ne pali. Pisaća mašina ide u istoriju, čudna mi čuda. Otišle su i razne druge stvari; neke su se i vratile, poput gramofonske ploče. Neke su odavno besmislene, poput pisaće mašine: od čekića do lasera, prošlo je sto i nešto godina, danas su i najjeftiniji štampači moćniji od najboljih pisaćih mašina.
Naći će se već neki ludaci koji će proizvoditi pisaće mašine kao rekvizite za filmove ili da bi udovoljili ekscentričnim kupcima, poput onih koji i dalje traže cevna pojačala i staklene flaute (“spremi velike pare i ne brini”). Šta da vam kažem, i ja sam pre desetak godina dobio na poklon nov novcati benzinski upaljač koji je savršena replika oficirskog upaljača britanske vojske u Prvom svetskom ratu. Proizvođač je firma iz Holandije koja je poznata kao jedan od najpouzdanijih dobavljača rekvizita za filmove u kojima se rekonstruiše neka ranija epoha…
Ako vam je do istraživanja istorije pisaćih mašina, baš gledam: članak na vikipediji ima preko trideset referenci, što znači da se članak može smatrati relativno kompetentnim. Ima tamo i nekih pojedinosti koje priču o kraju ere pisaćih mašina zapravo čine aktuelnom.
Meni je zanimljivije to što smo prilično uporni u održavanju QWERTY/QWERTZ rasporeda na tastaturi, iako su razlozi za takav raspored odavno prestali (a sad i formalno).
Da skratim priču (detaljnije ćete pronaći), QWERTY je pametno smišljen da se spreči ili barem proredi verovatnoća da se slova na prvim mehaničkim pisaćim mašinama zamrse. Tačno je proračunata frekvencija slova u jezicima germanskog porekla, pa je tako i načinjen raspored. Danas će se svako pametan složiti sa tim da bi moglo i bolje; jedino što nas sprečava da probamo to bolje je, priznajmo to, navika.
Međutim, ima tu jedna kvaka: optimizacija rasporeda slova je predmet odnosa frekvencije slova na određenom jeziku i pametno odabranog mesta na tastaturi. Drugim rečima, u današnjem svetu glabalizacije globalizacije, bilo bi poprilično teško (mada ne i nemoguće!) da se raširi postojano korišćenje raznih rasporeda na tastaturi. Klasična Dvorakova tastatura ne bi imala neku prođu danas kod nas, jer nisu celishosno regulisana dijakritička slova latinice (šđčćž) i karakteristična slova ćirilice koja su diftonzi u latiničnom pismu (љњџ).
(Via)
Uz jednu, dozvolićeš, korekciju: ne mislim da su cevna pojačala za ekscentrične kupce. Razlika je u harmonicima: cevna naglašavaju parne, tranzistori neparne, pa su prva bliže stvarnom zvuku. Postoje ekscentrični modeli sa četiri ili pet nula u ceni, ali takvi modeli postoje i u diskretnoj izvedbi.