Day: April 15, 2011

Da malo zabiberimo: Traffic

Taman sam se pitao šta da vam zavarim za petak veče, kad na Radio Paradise zasvira 40,000 Headmen, i to živu verziju. Nisam imao kud.

Traffic beše velika grupa. Jedna od najvećih, do dana današnjeg. Dovoljno progresivno da izaziva rad malih sivih ćelija. Dovoljno bluesy da vam prija svako piće uz tu muziku. Dovoljno folk da vam bude toplo oko srca. I dovoljno rock’n’roll da vam krv proključa.

Nije čas da vam držim predavanje o grupi Traffic, ali da kažem da bilo koje ime iz prve postave grupe, formirane 1967. godine, u meni izaziva malecki, ali primetni talas jeze: Chris Wood, Dave Mason, Jim Capaldi, Steve Winwood. Svako je dao značajni deo sebe bendu, a potonja dvojica su opusu grupe ostavila neke od svojih najsvetlijih stvaralačkih momenata.

Nastavite sa čitanjem… “Da malo zabiberimo: Traffic”

Fotografija dana, 15. april 2011

Lepo su mi rekli: “Džaba se mučiš, neće ti uspeti!” Tako je i bilo.

Dakle, danas sam isplanirao da napravim portret Vese u krupnom planu. Znao sam da neće biti lako, ali da ću biti potpuno onemogućen, to već… Uh, izvinite: Vesa je jedan zapadnoškotski beli terijer (westie). Ni manjeg psa, ni većeg galamdžije! Otprilike tako doživljavam priče o osobama na ekstasiju i guarani Steaming mad Ko je Vesu uspeo da fotografiše iz prve, taj je heroj. Ja sam danas napravio petnaestak ekspozicija na njemu – sve i jedna je škart!

Zato je Alisa priskočila u pomoć i evo rezultata:

Fotografija dana za 15. april 2011.

Alisa je zlatni ritriver (ili što bi rekli oni sa B92 – zlatna ritriverka), a kad se preračunaju kereće godine u ljudske, već smo otprilike vršnjaci. A kakva je – ljudi moji, to kuče samo što ne progovori.

U dvorištu sa Alisom živi i Vektra, potpuno crna ženka labradora; pokušavao sam da ih slikam zajedno, ali Alisa je oduvek ljubomorna i ne dozvoljava Vektri da priđe kad je neko tu. E, Vesa je u posebnom boksu; da vam ne pričam zašto, ali ako ste ikada gledali onaj crtać u kome se Duško Dugouško nadmudruje sa đavolom sa Tasmanije – to je, otprilike, prva asocijacija… Nije ni čudo što nisam uspeo da ga uslikam… A još kad se setim da sam hteo da ga slikam kroz ogradu, izbliza i tako da ograda u prvom planu bude mutna… Ta fotka će ostati pusti san.

Ne vršite po Pravopisu! (2)

Još jedan prilog sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi. Ovo je drugi tekst o onima koji vrše, šta već vrše, po mom maternjem jeziku.

Moguće je da nisam u pravu što tvrdim da jezik mora da bude očuvan, jer se nekako volšebno i uvek neko vraća sa tezom kako je jezik živa tvar. Zaista se slažem sa tom tvrdnjom, ali moram da primetim nešto drugo: ta teza je često upotrebljena kao demagoški izgovor za odbranu sopstvenog neznanja. Među osobama koje se kriju iza te tvrdnje ima i onih čije primere sam opisao u svom prethodnom prilogu na ovu temu.

Zbog čega su ljudi toliko spremni da brane sopstvene greške? To mi nije sasvim jasno, jer nikad nisam trpeo loše posledice sopstvenih priznanja da sam pogrešio. Pride, nisam vičan psihologiji i sociologiji ponašanja, što su discipline koje bi verovatno mogle da objasne tu pojavu. Svejedno: to što je jezik živa tvar nikako ne znači da bi milion puta ponovljena greška smela da postane pravilo.

Izvor jezičkog smeća - specimen ARekoh “milion puta”, što će dobronamerni čitalac shvatiti kao stilsku figuru – preuveličavanje je primeren način naglašavanja u opuštenom ćaskanju. Međutim, moja briga je ovog puta usmerena na televiziju kao glavni izvor jezičkog smeća. Uz izuzetno retke izuzetke u nekim emisijama na samo nekoliko TV stanica, broj primera lošeg jezika se zaista bliži tom jezivom broju. Te primere je lako hvatati: izaberite bilo koji termin u bilo kom danu i menjajte domaće TV kanale tokom jednog sata. Odgovorno tvrdim: za to vreme ćete čuti najmanje deset izrazito upadljivih jezičkih grešaka. Ako budete pratili neku komercijalnu televiziju u udarnom večernjem terminu, za deset uhvaćenih primera će vam biti potrebno mnogo manje vremena.

Nastavite sa čitanjem… “Ne vršite po Pravopisu! (2)”

Počelo je snimanje “Hobita”

Očekujte mnogo viralnih video teaser materijala: čak i najveće filmske kuće znaju koliko je važno agitovati na Internetu. Film Hobit svakako očekujemo odavno, a družina na Novom Zelandu se opako naoštrila da opet uradi doličan posao.

Peter Jackson je pre izvesnog vremena okupio veći deo ekipe koja je producirala projekat The Lord of the Rings u nameri da snimi film The Hobbit, po drugoj najpoznatijoj knjizi J.R.R.Tolkiena. Pre nekoliko dana je pala i prva klapa na snimanju filma. Tim povodom, pušten je prvi zvanični video klip na net:

 

Da ne komentarišem viđeno previše, jer je prerano. Samo dva detalja. Prvo, nadam se da će ovog puta ključni glumci biti bolje odabrani (a ne kao u LOTR, kada su pljuštali komentari da je valjalo zameniti glumce u ulogama Aragorna i Boromira – što je fakat). I drugo, da prenesem komentar koji sam napisao kad sam video ovaj klip na fb profilu prijatelja:

Obožavam pristup koji Peter Jackson ima. Ali, bez obzira na to, odavno sam naučio: kada idem na rock koncerte i kada gledam filmove zasnovane na knjigama koje držim u malom prstu, sva očekivanja ostavim u nekom zapećku – i prepustim se uživanju. Jednom kad to apsolviraš, uživanje može da bude potpuno.

I šta da kažem: sad moram da suspregnem bar dva očekivanja – ono o knjizi koju toliko dobro poznajem da sam je svojevremeno čak adaptirao iz jedne dramaturgije u drugu da bih je prilagodio jednom dečijem pozorišnom ansamblu bez novca Confused smile i drugo o dostojnom sinhronizovanju slike tako da odgovara već snimljenoj epopeji o padu Prstena.

Ama, lažem k’o pas: ne mogu da dočekam da vidim kako će obraditi Beorna. U svojoj aktuelnoj ulozi baštenskog grizlija, to je lik sa kojim mogu najpre da se identifikujem.

(Via; tnx Marijo via FB)

Katedrala od petnaest gigapiksela

Kombinacijom digitalne fotografije sa naprednim tehnikama povezivanja panoramskih snimaka dolazi se ponekad do apsolutno fascinantnih zapisa nekih prostora.

Već znamo za neke izuzetne panorame gradova, ali ovo oduzima dah: na sajtu sphericalimages.com objavljena je do sada najveća sferna panorama nekog enterijera. Reč je o prezentaciji unutrašnjosti katedrale Svetog Pavla u Londonu, što je jedna od najvećih bazilika u hrišćanskom svetu. Ono što najviše fascinira na ovom prikazu jeste detaljnost. Pogledajte samo jednu sekvencu uvećanja:

Copyright (c) Spherical Images Ltd

Copyright (c) Spherical Images Ltd

Copyright (c) Spherical Images Ltd

Ovaj fascinantni prikaz je rezultat oko 2400 ekspozicija! Osim fenomenalne detaljnosti kojom se ova panorama diči, mene posebno fascinira gotovo savršena osvetljenost. Pomislio sam “da nije…” i ispalo je da jeste: firma Spherical Images Ltd je razvila tehnologiju utapanja HDR snimaka u panoramu. HDR znači high dynamic range, a odnosi se na tehniku hvatanja više ekspozicija istog kadra u nekoliko različitih pomaka svetla. Najčešće su to tri ekspozicije sa otklonom od –2 eV, 0 eV i +2 eV, ali moguće je da bude i više njih. Posebnim algoritmima, biraju se zone utapanja delova slike tako da budu relativno blizu po ostvarenoj dinamici, što dovodi do očuvanja detalja u mnogo većem realnom dinamičkom opsegu, tamo gde digitalni fotoaparati zapravo pokleknu. Ali, to je pusta teorija koja nije toliko bitna.

Učitajte panoramu, pređite u režim punog ekrana, pa prošetajte svoj pogled lagano po ovoj baziliki.

(tnx Toda)

Reklama koju ste svi videli…

…i opet ćete je gledati, priznajte da hoćete. Da se prisetite. Samo, nemojte, kao ja, da uhvatite sebe kako gledate reklamu pet puta uzastopce…

The Cog je reklama za automobil Honda Accord u kome ulogu igraju mnogobrojni delovi. Prema legendi, beše naručena jednominutna reklama za emitovanje na satelitskim kanalima. Autori su znali da će probiti termin, a bord direktora Honde je momentalno odobrio proboj budžeta nakon što je reklama emitovana pred njima. Elem:

Što se mene tiče, bolja reklama nije snimljena nikad, tačka.

Boktemazo! Pogledajte koliko teksta ima u odrednici Cog (advertisment) na vikipediji!

Filmovi za 30 sekundi

Autori ovih ludih animacija su dokazali da neki holivudski blokbasteri i ne vrede duže od 30 sekundi vaše pažnje.

Ne znam da li ste čuli za Angry Alien Productions. Još otkad sam prvi put naišao na njihovu verziju filma Titanic i time potvrdio ono što zaista mislim o tom filmu, apsolutni sam njihov fan.

Reč je o flash animacijama koje u 30 sekundi uguraju parodiju na neki poznati film, čineći nemoguće mogućim. Protagonisti su simpatični zečevi, a sinhronizacije glasova su tipizirane i posle nekog vremena postaju neodvojivi deo identiteta koji okružuje ovaj projekat.

(c) copyright AngryAlien.com

Među sedamdesetak klipova koji su do sada objavljeni, većina zaista traje 30 sekundi i pritom pokriva ceo film kroz sekvence kojih ćete se setiti. Naći ćete tu filmske klasike kao što su Gone with the Wind, Casablanca, It’s a Wonderful Life i The Wizard of Oz, legendarna ostvarenja američke produkcije kao što su Jaws, Rockie, Star Wars i Jurassic Park, ali i tipične stupidarije poput filmova Snakes on the Plane i Freddy vs Jason. Niko nije pošteđen: na spisku su remek-dela poput dva Kubrickova filma (Clockwork Orange i Shining) i tri Tarantinova (Reservoire Dogs, Pulp Fiction, Kill Bill), a matični žanrovi se pružaju od ljigavih melodrama do teškog horora.

Za svakog ponešto i uvek u domenu prvoklasne parodije, Angry Alien garantuje zabavu koja ponekad ume da se oduži, jer ćete teško odoleti da pogledate “samo još ovaj”… Da bih dokazao poslednju tvrdnju, zabeležiću da mi je za pisanje ovih 250 reči trebalo više od sat vremena, umesto deset minuta. Prosto, nisam mogao da odolim…

(Via)