Kad pesma promeni vlasnika

Bliži se vikend. Lepo je vreme, verovatno iz vas izbijaju poslednji tragovi onog predprolećnog umora i daju mesta novom životnom elanu. Pesma o kojoj je ove reč možda nije primerena za to raspoloženje, ali ona mi je potrebna kao najbolja moguća ilustracija teze o kojoj bih hteo da ostavim reč ili dve.
Da li ste ikad čuli za izraz “oteta pesma” ili “pesma koja je promenila vlasnika”? Ne, ne mislim na plagijate niti na postmodernističke uzlete Gorana Bregovića – mislim na ono kad neko otpeva nečiju pesmu, pa ta izvedba ispadne kao da ju je taj i stvorio ili je baš pisana za njega. Znate li takve primere? Baveći se muzikom poslednjih tri-četiri decenije, nakupio sam takvih primera i mogu reći da ih znam mnogo.

Every time I planted seed, he said 'kill it before it grow'...Neki primeri su diskutabilni i predmet su ličnog ukusa. Recimo, značajno je to što je Eric Clapton 1974. snimio “I Shot the Sheriff” Boba Marleya, jer je tim činom napravio najveću moguću uslugu mladom jamajčanskom muzičaru tako što je ceo svet saznao za njegovo ime; ostatak priče je istorija. Ali, možemo se sporiti da li je Claptonov bravurozni aranžman popravio ili pokvario priču u odnosu na zamisao. Ja se opredeljujem za jednu od živih verzija koju nam je Marley ostavio. Izvini, E.C., možda si ti bog, ali Marley je bio car.… Nastavite sa čitanjem >>

Deca sviraju

Dečica iz DNR Koreje (iliti Severne Koreje, kako smo naučili) nastupaju svirajući gitare koje jedva obuhvataju svojim ručicama.

Jasna kaže da su baš slatki. Uz svu volju, ja ne mogu da se otrgnem od uporedne slike mučenja životinja u cirkusima. Konkretno, setio sam se neke scene u kojoj su terali neke pudlice da šetaju na dve prednje noge. Tada sam pomislio kako bi baš bilo lepo naterati dvoje dresera, koji su bičem držali te kučiće u pažnji, da pred publikom odigraju užičko kolo skakućući na šakama, dok su im na stopalima namontirane cicane mašnice.

Ne znam šta mislite o ovome. Da bi… Nastavite sa čitanjem >>

Fotografija dana, 1. april 2011

Ova fotografija dana je trebalo da mi pomogne da rešim dva ključna pitanja. Jedno sam rešio. Drugo nisam umeo.
A sad malo na kvarnjaka! Bila je prošla ponoć, pa sam obrnuo datum i napravio noćnu sesiju. Šta da radim, dan mi smaknut za šest časovnih zona ka zapadu, taman istočna obala SAD. Fotku sam odabrao i obradio još noćas, a prilog je napisan zorom oko podne, dok sam pio jutarnju kafu. Evo fotke:

Fotografija dana za 1. april 2011.

Daklem, dva ključna pitanja su bila ugrađena u pripremu ove fotke. Samo sam u skici znao kako će rezultat ispasti…… Nastavite sa čitanjem >>

Fotografija dana, 31. mart 2011

Preslišavam se već danima: nosi fotoaparat sa sobom, nosi fotoaparat sa sobom… Nikad ne znaš kad će se ulučiti prilika. Projekat “jedna na dan” zahteva da se naučim tome. I evo, prvi put sam poneo fotoaparat sa sobom upravo iz takve pobude – i odmah rezultat!
Zaista ne znam koji mi je đavo: da sam u sredu imao fotoaparat uz sebe (ono đubre od fotoaparata u mom smart telefonu ne računam, jer to više neću da koristim), bio bih u prilici da snimim jedan požar pre dolaska vatrogasaca. Da sam imao fotoaparat uz sebe u nekoliko prigoda do sad, imao bih još “reporterskih” snimaka koji su neponovljivi.

Problem je u tome što je G6 malo kabast za nošenje, a ja obaška imam torbicu u kojoj se nalaze i rezervna baterija, blic, stoni tronožac, krpice, druga CF kartica… A ja nisam neko ko bi nosio torbicu tek tako, bože me prosti… Hot smile Pa, baš da vidimo: započinjem obavezu nošenja fotoaparata sa sobom kad god je to moguće.… Nastavite sa čitanjem >>