Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Imajući ranija iskustva, bio sam pripravan za lov na današnju fotku dana. Glavni zadatak: izbeći gužvu u kadru.
Prekrasan dan, voće procvetalo, tek pokoji oblačak na nebu. Već sam imao plan da sredinom popodneva izađem na ulicu i u baštu, pa da pohvatam malo behara u kadar. Zamisao je bila da uhvatim sunce u cvetu i, ako je moguće, samo nebo kao pozadinu.
Rezultat je ovaj:
Ostajem u šoku nakon gledanja ovog animiranog filma. Prvi put gledam nešto što može da stane rame uz rame sa poezijom animiranog filma “Ježić u magli“.
Prekinite to što radite, nađite način da ostanete neprekinuti deset minuta, pa pokrenite ovo u režimu punog ekrana.
Nisam u stanju da pružim svoj komentar, pa ću se poslužiti komentarom prijatelja na čijem FB profilu sam ovo i video prvi put. Komentar je pisan na engleskom, a ja ću biti dovoljno drzak da ga prevedem u neobaveznom tonu. Imenjače, nadam se da je to u redu.
Živimo u čudnim vremenima. Umesto da žeženim zlatom platimo da bismo pogledali ovaj film, možemo da ga gledamo ne plativši žutu banku za to. Kako je to moguće? Lepota ovih razmera ne raste na drvetu.
Možda je moguće zato što lepotu ovih razmera nije moguće izmeriti na kantaru.
(Tnx Toda via FB)
Kanim se već duže vreme da napišem reč o ovoj knjizi. Hvatam sebe kako ne želim to da učinim, a onda shvatam i zašto.
Počelo je tako što sam jednog dana pre otprilike mesec dana negde pronašao preporuku za čitanje knjige “Dvanaesti dan” Vilijama Gledstona. “Sve što ne znam ja, zna Gugao”, reče mali Perica: već minut kasnije sam čitao priloženi odlomak na sajtu. Imajući pozitivna iskustva sa izdavačem, kliknuo sam na korpu, kupio knjigu i nastavio svoj dan.
“Alnari” je, izvesno, agilan izdavač. Knjigu sam naručio online u petak uveče. Kurir je bio pred kućom u ponedeljak u podne. Uzeo sam je u ruke u pet popodne. Uz nekoliko prekida, računajući i jednu dremku u nevreme, knjigu sam pročitao do četiri ujutru.
E, pa baš i nisam morao.
Još jedan prilog sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi.
Baš mi je drago što sam uspeo da uhvatim ovaj grafit, jer ga nema više – zid je ponovo okrečen je pre dve ili tri godine, ne sećam se tačno. Evo ga:
Molim za malu pomoć: istražujem nešto za svoj groš, pa mi treba što više uzoraka brzine Interneta kojom raspolažete.
Ako vam rade neka preuzimanjai slanja, sačekajte da završe ili ih prekinite. Ovaj test će vam oduzeti pet minuta ili manje, ali je za pouzdan rezultat potrebno da link bude potpuno slobodan.
Idite na sajt Speedtest.net i kad se učita flash interfejs, kliknite na komandu BEGIN TEST. Kada se sva tri testa završe (ping, download, upload), kliknite na SHARE THIS RESULT, 
a zatim na COPY. Prenesite iskopiranu URL adresu rezultata u polje komentara ovde ili mi pošaljite e-poruku na adresu [drgrba AT drgrba TAČKA info]. Dobijenu informaciju ću zadržati kao anonimnu i poverljivu; dobijene podatke ću koristiti isključivo u sažetom obliku (prosečne vrednosti).
Hvala vam unapred.
Ako se ne varam, ovo beše drug Iks, jedan od patent-ludaka koje je pokojni Minimaks iskopavao ko zna gde i ko zna kako.
Jedan inventivni momak je osvežio ovaj stari i prastari audio klip pratećim nizom sličica, čineći ga još luđim.
(tnx Kele via FB)
Kad uspešan dan krunišeš večernjom šetnjom držeći za ruku nekog bitnog, pa te zahvati miris behara u rođenoj ulici, shvatiš koliko je život lep.
Zato mi je malo teško da ukapiram ovog desperadosa. Kako god, neće mi pokvariti raspoloženje ni da je sto puta toliki. Tekst je odličan, a muzika perfektna:
Madrugada – Mother of Earth
(tnx Žikica via FB)