Imajući ranija iskustva, bio sam pripravan za lov na današnju fotku dana. Glavni zadatak: izbeći gužvu u kadru.
Prekrasan dan, voće procvetalo, tek pokoji oblačak na nebu. Već sam imao plan da sredinom popodneva izađem na ulicu i u baštu, pa da pohvatam malo behara u kadar. Zamisao je bila da uhvatim sunce u cvetu i, ako je moguće, samo nebo kao pozadinu.
Rezultat je ovaj:
Zaista je bilo teško kao što sam mogao da pretpostavim: od osamnaest ekspozicija, bar deset su ispod prihvatljivog nivoa zbog raznih grančica okolo, pretrpane pozadine i raznih drugih nepodobnih elemenata koje ne bi bilo lako izbaciti iz kadra. Ovo je pretposlednji snimak u kome dokumentujem kako sam se teško ogrešio o staru kajsiju: dok sam pomerao grane da nađem tačan kadar, nehotice sam polomio grančicu; baš i nisam morao da napravim štetu zbog fotografije, ali šta da se radi. Moja leva ruka, koja drži otkinutu grančicu protiv neba, nalazi se van kadra možda tri centimetra.
Najlepši momenat na ovoj fotki je taj da nisam dirao zasićenje boja. Malo sam podesio raspored svetlosti, našao belu prema oblaku, posvetlio scenu i pojačao zaštitu najsvetlijeg dela (Recovery) skoro do kraja. Iz toga je izišla ova besprekorna kombinacija boje neba i boje latica. Po ko zna koji put se uveravam: kada fotografišete prirodu, dobro sunčevo svetlo odradi pola posla u eksterijeru.
Postignutim sam bio toliko zadovoljan da nisam hteo da dodajem nikakve dodatne marifetluke; zapravo, probao sam, ali rezultat je bio prilično veštački, pa sam brzo odustao.
Sad nemam druge nego da pokušam da ulovim neku pčelu. Za to ću morati da izađem negde u polje.