I tako, reč po reč…
Ova slika me je podsetila na nešto…
Beše jubilej časopisa u kome sam nekad sarađivao: stoti broj; napravili fancy zabavu za hiljadu zvanica u tzv. Šećerani, tamo ispod Banovog brda. Pre žurke, sekretarica me doslovno triput zvala da proveri hoću li doći, jer je, tobože, bitno. Ajde-de, klapnem iz Kikinde samo da bih saznao da je to “bitno” bilo da mi, u svojstvu jednog od najaktivnijih saradnika, uruče nekakvu papirnu diplomu – i privezak za ključeve. Uzeo sam te vredne artefakte tokom svečanog uručenja, pa se lagano uputio iz Šećerane kući k’o posran. Bio je to dan kad sam shvatio da je Šećerana zaista paradigmatična, po imenu, za taj časopis.
Privezak za ključeve. Buđenje ranog proleća uz miris poljskog cveća.
E, zato ćemo na Suštini pasijansa da se častimo na svakih sto – i to svako o svom trošku – čime god stignemo. Ja, evo, otvaram novu bocu mineralne vode; da se ne gadim, otvorio bih pepsi. U zdravlje svim infantilnim skotovima ovog sveta.
Grbiću i posetiocma: u zdravlju pisali, čitali i mislili…
http://www.youtube.com/watch?v=eFzmN4MiHMw