Sva je istina da imam jednu bolju sesiju od one iz koje sam izvadio fotku dana. Ali, mislim da nije red da vas provociram.
…A šta da radim, kad volim da jedem dobro. A Jasna jako često pravi neka neimenovana čuda za nedeljni ručak, a tad mogu da prekinem jedenje samo tako što odem iz trpezarije dok se ne smirim… 
Međutim, mislim da bi bilo previše da vam sad pokazujem kako je izgledalo prvo od tri sipanja goveđih repova sa pečurkama; mrzeli biste me iz dna duše. 
Zato sledi jedna tema koju ću tek da razvijem: linije u neposrednoj okolini. Za početak, pogled uvis sa polovine stepeništa.
Malo perspektive u malom prostoru; kombinacija kosih linija u ključnim tačkama. Preset koji ističe kontraste u dodiru linija. Baš nikakve komplikacije, osim činjenice da je fotka malo dosadna i da nisam našao čime da razbijem tu strukturu (sadržaj na dasci od prozora nije dovoljan).
Ali, nema veze: mišn akomplišd. Bila je ovo dobra nedelja; čak sam odgledao najbolji vestern u istoriji filma, “One Upon the Time in the West”, prvi put u desetak godina. I to leškareći dok je film išao na televiziji koja nema ni petnaest minuta reklama na dan.
Шта да разбијеш структуру? Лустер иза шаре на стаклу тачно балансира одсјају у доњем десном углу, ништа више не треба.
Mislio sam na nešto spreda, čak sam imao neke ideje. Ali, i to što kažeš, može i ta liht-fljoka da se gleda kao balast.
Nikad kraja idejama. Međutim, umor ponekad izaziva preterano razmišljanje; tj. razmišljanje na mišiće. A svi znamo kuda takvo razmišljanje vodi.
Eh.