Opet vežba: mogu li da izvedem ono što sam zamislio? I uzgred: da li je tema dovoljno intrigantna?
Razumem da je lako dostići zasićenje u uslovima malog manevarskog prostora. Ipak, računam da malo vežbe nije na odmet: projekat “jedna na dan” postoji i zato da bih dosegao nivo sigurnosti u izvedbi unapred zamišljenog rada, pa šta god to bilo.
Zamisao je bila sledeća: fotografisaću uključenu baterijsku lampu u uslovima minimalnog svetla, bez ikakvih andrmolja u kadru. Osvetliću lampu belim svetlom, a boju žutog svetla iz lampe ću pokušati da uhvatim. Ako uspem u tome, onda ću naknadno svemu tome dati neku posebnu atmosferu – možda distorziju bele boje ili zrno.
Priprema nije bila teška: šta uradi komad crnog kartona. Za vašu informaciju, ako vam ikad zatreba, potražite u papirnicama crni hamer – za 70-100 dinara koliko ćete ga platiti, u kućnim foto-sesijama je vredan svoju masu u zlatu. Ima hamera i u drugim bojama; nešto mislim, baš bih mogao da kupim celu paletu – ili barem žuti, zeleni, crveni, plavi, oh zaboga, ljubičasti, smeđi… uh… 
Uglavnom, zadatak je glasio: umem li da izvedem tačno ono što sam zamislio? Moram da se pohvalim: uspeo sam u tome. Pogledajte:
Kako sam ovo izveo? Evo detaljnog opisa.
Da se ne bih mučio držeći LED svetiljku u ruci, upotrebio sam USB lampu koju sam pre nekog vremena kupio, a već je upotrebio u jednom kućnom foto-eksperimentu. Improvizovao sam postolje uz pomoć jedne knjižurine, pogasio sam sva ostala svetla u prostoriji, u fotoaparatu uključio merenje svetla u tački (spot metering) i dao se na posao.
Merenje u tačci je ovde bilo od ključne važnosti: osim što sam uspeo da postignem ekspoziciju iz ruke (otprilike 1/30, 1/40), lako sam rukovao tačnim dobijanjem svetla hvatajući granicu između svetlog i tamnog – dozirao sam tačno onoliko svetla koliko sam nalazio za shodno; male kompenzacije u postprodukciji su izvedene, ali one su zaista bile minorne.
I poslednji pripremni zahvat: iako sam radio u RAW režimu (uvek tako radim), nisam odlagao izbor temperature boje. Menjajući opcije, pratio sam kako se ponaša žuta boja iz baterijske lampe; na izboru balansa za halogeno fluoroscentno svetlo, bela je blago otišla u plavu, ali žuta boja je bila tačno ona koju sam hteo. Tu plavu sam posle oduzeo u postprodukciji – kad sam oduzeo boju, oduzeo sam i pola svetla sa tog kanala i dobio dodatni element kontrole ambijentalnog svetla. Tek u obradi sam zapazio i proboj fantomske ljubičaste boje, ali to nije bilo tako strašno.
Krajnja kontrola svetla je bila takva da sam uspeo da sačuvam kompletan oblik lampe (ako ne vidite zadnji deo, vaš monitor je odveć taman), a boja svetla onakva kakvu sam hteo da prenesem (tajna: namerno koristim slabe baterije za ovakve prilike; jake baterije bi upropastile snimak). Na kraju sam dodao krupno i jako zrno koje je tek pri umanjenju na 640 tačaka došlo na svoje (širina osnovne slike je celih 3072 piksela, to je ono što aparat daje; jedini izrez na fotki je bio prelaz sa proporcije 4:3 na 3:2). I baš sam zadovoljan. Što bi rekli na Svalbardu: mišn akomplišd. 
$#$