Citat dana dolazi od čestitog i veoma popularnog muzičara kome su trebale duge godine da dostigne elementarnu mudrost.
Jeff Beck svira gitaru na način koji se opire opisivanju.
Eric Clapton
Imalo bi tu još štošta da se kaže na reči koje je E.C. izgovorio o svom prijatelju u kameru tokom uvodne reči na DVD-u sa koncerta Crossroads 2007 u Čikagu. Ali…
Ali ne vredi. Jeff Beck zaista svira tako kako veli E.C. Na primer:
Slušajte i gledajte. To što Beck radi polugom za tremolo u ovoj izvedbi… To je nemoguće. On svira melodiju kobilicom gitare! Ako i nije nemoguće, onda se sme reći: to se ne radi, jer nije moguće kontrolisati ton.
Ili je možda moguće?…
Da se kanemo filozofije, jer Jeff Beck, priča se okolo, svira gitaru na način koji se opire opisivanju. Ovo gore je bio kraj nastupa u džez klubu Ronija Skota u Londonu. Stoga je logično da završim početkom tog koncerta: sledi jedna od najvažnijih melodija koje su izašle iz glave i prstiju Jeffa Becka: Beck’s Bolero.
Aaaah.
Komentari su onemogućeni.