Proglašavam lake note tokom vikenda na Suštini pasijansa i, obaška, odmor od društvenih mreža. Dok se ne vrnem u nedelju uveče, zabavljaće vas muzika iz studija Radio Paradise.
I pokoji aftamacki spremljeni prilog, dakako.
Biće ponešto, nije da neće. Čak će i lenštine uživati, jer ne mora da se čita između redova.
Osim ponekad. 
A za to vreme, neće vam biti dosadno… Pod uslovom da se potrudite sami. Evo vama jedan mikrofon na polzu, pa ispričajte šta god želite. Osim toga, red bi bio da se starosedeoci među komentatorima na Suštini pasijansa upoznaju jedni sa drugima.
Da vas čujem:
- ispričajte neku priču;
- dajte neki dobar link;
- prokomentarišite nešto;
- oponirajte nečemu ili nekome;
- priznajte neku krivicu;
- slažite nešto, ali onako baš-baš, da bude masno;
- pohvalite se nečim;
- jebote, pa smislite i sami nešto. Samo nemojte da pevate, ovako vas molim.
$#$
I baš niko…
Jeb’o li vas patak: svi tu nešto kao hvalite Suštinu pasijansa, a kad vas pozovem da se pridružite, svi junaci nikom ponikoše! Pa jeste li vi ljudi ili miševi, a?
Performance score: boo! Mišn not akomplišd! Ostav!
Pokušaću još samo jednom. A onda možda i promenim scenario.
Uh, bre, bratatz. Brzina mog čitanja ne doseza brzinu tvog pisanja… 🙁
Ako treba neka “našte” tema, ono što mene trenutno pogađa (u jednoj sferi života) jeste (u najmanju ruku) čudna sinhronizacija crtanih filmova. Svako malo se hvale sinhronizacije koje su (davno) ranije rađene (Diznijevi crtaći, crtaći braće Vorner,…), ali jedino zbog čega i toj lošoj sinhronizaciji mogu da progledam kroz prste jeste tehnika koju su imali kad su je radili. Mada…
Kapiram da je kod novih crtaća potrebno prvo nabaviti licencu, pa stručnu(?) ekipu, pa studio,… A nedostatak para iziskuje smanjenje ekipe, lošiji kvalitet (pojedinih) članova,… Vrhunac je kad dva glasa (muški i ženski) odrade bez mnogo truda i glume sve glasove jednog crtaća od 10-ak minuta (i tako iz epizode u epizodu).
Ne razumem zašto se provereno uspešni komercijalni filmovi ne sinhronizuju (na primer “Cars”, “Madagascar”,…), a s druge strane se pojedini crtaći “duplo” sinhronizuju (dve međusobno nezavisne domaće kuće odrade sinhronizacije za dve različite televizije).
Situacija me toliko iritira da se ozbiljno premišljam da za neke nesinhronizovane crtaće “sa društvom iz kraja” odradim sinhronizaciju za kućnu (dobrode, i za komšijsku) upotrebu. Ono jes’ da više od deset godina nisam seo za tonsku miksetu, a uređaji za video-montažu (lineranu) na kojima sam radio su odavno u muzejima, al’ se
zavaravamtešim da mu to dođe k’o vožnja bicikla… Još samo da nađem još jedan paralelni život koji bi imao vremena za tu akciju. :Хвале се старе синхронизације зато што су имале добре преводиоце и добре глумце, и што им је лежао материјал па су онако надахнути (ин спириту) кренули да се зајебавају. Отприлике као кад се преводи Астерикс, пустиш себе да се играш.
А да им је звук био нешто технички јак, није баш – под 1, обичан читачки микрофон, вероватно исти онај где се чита прогноза времена или тако нешто, под 2 нису баш претерано пазили да га убоду у десетинку секунде, било је случајОва да чак не знају тачно које је чији текст па га дају погрешном гласу, или чак материјалних грешака… ма свачега, што смо као клинци већ могли да запазимо.
Definitivno talentovana, ali vrlo često (polu)pijana ekipa. U tom poslu su bili su profesionalni koliko i većina iz tog doba (u svojim poslovima). No, nismo imali (neku) alternativu… :
Danas se, koliko vidim, u nekim slučajevima ozbiljno radi kasting za sinhronizaciju. Al’ s druge strane, ima mnogo više slučajeva sličnih onom koji sam gore opisao. 🙁
ja sam vikao u taj mikrofon, čak i uvećao sliku na pretraživaču, mislio da će biti bolje, ali cvrc, jok… aje trebalo da napišem nešto? :)))))
Pa Grbiću bre, ne dava se reč na prozivanje.