Otkad nisam video ovako lepu gomilu…
Bili smo kod prijatelja na nekoj večerici i druženju. A tamo, u prikrajku, trenutno pored sezonskog aranžmana u uglu dnevne sobe, stajala je korpa puna dunja. Koliko čujem, sledećeg vikenda će se praviti kitnikes. Uh, boktemazo, otkad nisam probao kitnikes, onaj pravi, što nije presladak. Moraću da preporučim svoje degustatorske kapacitete… 
Uglavnom, ko bi odoleo takvoj sceni. Poigrao sam se malo i na kraju dobio ovo:
Pošto je fotka spontano izvedena, a ne planirana unapred, nemam šta veliko da pričam. Tek, nisam čak ni ukrao jednu dunju da mi malo miriši na stolu, a onda da je pojedemo. Zadovoljio sam se krađom scene; mišn akomplišd.
Nem, nem, nem!
Mišn će tek da bude akomplišd nakon degustacije “birsalma sajt”-a…
Hat jó, znaće moja drugarica da ceni moje degustatorske kapacitete, nem sekiram, nem brinem.
Moja majka je još poodavno batalila kuvanje kitnkeza (inače poslovično odličnog) kada je uklavirila da se većina dunja pojede u sirovom stanju 🙂 Najpre smo se nekoliko godina jedući plodove dunjca (kvrgavi, tvrdi, uglavnom nikakvi), a onda su posađena tri valjana stabla iz rasadnika. Uzgred, ove godine su i dunje malo sitnije zbog suše, alu su natprosečno slatke.