Odavno ne čuh ovu pričicu. Podsetio me jedan komentar o polovičnim ljudima koji se bave politikom.
– * –
Duško Radović: Parče Tri frtalja kralja
Bio jednom jedan kralj. Ne ceo već samo tri frtalja. Tri frtalja kralja.
Falio mu frtalj da bi bio kralj.
Tri frtalja kralja – to još nije kralj. To je tri frtalja kralja.
Gde da nađe frtalj?
Frtalj kralja? Ima li gde frtalj kralja? Imali su negde celog – nemaju ga više.
Gde imaju – ne krnji im se. Daju li frtalj svoga kralja, ostade im tri frtalja. Tri frtalja kralja – to nije kralj.
Gde da nađu frtalj? Ima li gde frtalj kralja?
Srećom, nađe se u jednoj dobroj zemlji – kralj i po. Kralj i po, to je više nego kralj. To je kralj i po.
– Kralju i po – reče tri frtalja kralja – biste li mi dali frtalj, da postanem kralj?
– Vrlo rado – reče kralj i po. – Dohvatite malj, odvalite frtalj. Ja sam kralj i po. Frtalj manje, frtalj više – ne menja stvar.
Tri frtalja kralja prihvati se malja i raspali kralja i po.
Pade kralj i po u čkalj – odvali se frtalj.
Tri frtalja kralja uze frtalj od kralja i po i postade kralj.
Kralj i po postade kralj i frtalj, što je još uvek više, a ne manje nego samo kralj.
– * –
Zašto, pitate? Zato što nije red da Suština pasijansa pretekne kao jedini eklektični blog na srpskom jeziku koji nema ovaj tekst. Ali i zato što je ovu pričicu napisao neko ko je znao kako to da učini. Najzad, Duško Radović realno i nije imao drugog izbora nego da piše između redova.
Duško je neprevaziđen.
Recimo da je kod mene u pitanju asocijacija na sledeće:
Zijah je tu realnost rekao malo drugačije, a lako se uklapa kao nastavak ili druga verzija iste priče. Dakle, kako princ postaje kralj, naravno po sećanju, u najkraćem, improvizovanom izdanju:
…onda je princ otišao da izbavi svoju lijepu princezu iz zamka opasanog kanalizacijom (jer tada davno nisu toliko pričali o sranju i samo bacali sve preko zidina), zamak čuva ljuti zmaj, most je podignut, zid visok i strm, a gore princeza! Ali on je hrabro preplivao strašnu vodu, ubio zmaja, popeo se po užetu, ušao kroz prozor i krenuo ka njenoj odaji.
Oznojan, na glavi mu spržena kosa od zmajeve vatre, lice u modricama i krvi, u desnoj ruci sablja, u levoj zmajeva glava, preko levog oka nečiji …”minuli rad” – klekne pred nju i kaže “Daj!”
poljubac, hepi end, živeli su srećno i imali mnogo dece, zavesa.
Siguran sam da se pesma zove “Tri frtalja kralja” a ne “Parče kralja”, jer je jedna od mojih omiljenih i jer je znam napamet od kada sam je prvi put pročitao. Par drugih omaški ne bih sada prezentovao. Ako ipak grešim, izražavam najiskrenije izvinjenje. Druge primedbe nemam. : )
A boga pitaj gde sam i kako pokupio taj naslov. Nemam nikakav problem da to naknadno izmenim, što ću sada i da učinim 😉
Dobro, pričica. : )))