Day: December 20, 2011

Vampiri ante portas

Mala smo zemlja u kojoj se novac raspodeljuje shodno interesima zatvorenih grupa. A da bi se u grupu ušlo, moraju se raditi prljavi poslovi. Evo primera.

Sjajna je Pekićeva knjiga Kako upokojiti vampira. Ruku na srce, nije Pekićev stil za svakoga, pa ko je nije pročitao nije mu ni zameriti – ponekad mi se čini da sam ja taj koji je lud jer volim da se provlačim kroz meandre Pekićevih zavrzlama. (nota bene: ko god je smislio da osnovnoj školi u Beogradu da Pekićevo ime, očigledno baš ništa njegovo nije pročitao. Jadna deca, kad je dan škole moraju da kopaju po Pekićevim knjigama…)

Jedan od načina ulivanja logikePriča u knjizi se vrti oko izmišljenog Gestapo pukovnika Steinbrechera, koji je predstavljen kao savršeni policijski islednik, konačni rezultat veštačke selekcije svih policija sveta. Osnovno didaktičko sredstvo Steinbrechera je logika, koja (ipak uz podignutu obrvu dežurnih udarača) mrvi sve pred sobom, spaja nespojivo kao savršeni varilac i dokazuje nedokazivo. Demonstrira moć logike Pekić u nezaboravnom dramskom pasažu gde Steinbrecher obrađuje trgovačkog putnika koga neumoljivo vodi od malog čoveka preko strastvenog ljubavnika do opasnog špijuna.

Setio sam se te knjige jer mi je Slučaj dodelio u šake Politiku, dnevni list čudne istorije i sumnjive budućnosti, od 8. 2. 2009 godine. Tu sam doživeo užas čitanja intervjua dr Žarka Trebješanina, profesora Beogradskog Univerziteta na Defektološkom fakultetu (sada taj fakultet nosi komplikovano ime Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju) na predmetu Opšta psihologija, a povodom njegove knjige Rečnik Jungovih pojmova i simbola. Intervju je potpisala Anđelka Cvijić.

Nastavite sa čitanjem… “Vampiri ante portas”

Bruto nacionalna sreća

Ponekad čovek pomisli da nešto nije u redu sa ovom tržišnom ekonomijom… Pa i nije. Stalno neki izgovori. Momentalni izgovor je kriza; no, podsetiću vas da smo počeli da se nadimo na svetsku ekonomsku krizu onog trenutka kad smo čuli za tu sintagmu.

Umesto toga, Kina nam je već pokazala da je tržišni kapitalizam promašen; doduše, takođe nam je pokazala da socijalna pravda ne postoji nigde, ali to je druga priča. Imaju najveći suficit na svetu, a zasnovan je na hiperprodukciji koja bi po udžbenicima ekonomije trebalo da vodi u totalnu propast. Umesto propasti, mogu da kupe pola sveta iz tekuće aktive kojom raspolažu.

Pa kad je ekonomski model tako pukao, kad će jednom da pukne i politički model zasnovan na demagoškim sranjima da su političari došli na vlast samo zato da bi služili narodu? Ponekad se pitamo da li je uopšte moguć model koji nije zasnovan na gramzivim tajkunima, korumpiranim političarima, mitomanima i medijima – koje sve redom zabole krivak za zadovoljstvo naroda, nego se bave krajnjom instancom kanalisanja svog (k ozna kako stečenog) bogatstva – modeliranjem sveta po svom nahođenju.

A onda do mene dođe ovaj snimak:

Predaja kraljevine, a? Samo za račun blagostanja naroda? Raduj se, narode butanski, što nemaš srpske političke stranke tamo. Kojom bi metafizičkom zavrzlamom prosečni srpski političar objasnio da tako kod nas ne može, ne bih umeo da pretpostavim. Verujem da bi, po običaju, na kraju ja ispao kriv što sam im uopšte pomenuo.

(Tnx Goran via G+)

Fotografija dana, 19. decembar 2011

Zadatak je glasio: mora da bude u duhu predmeta koji slikam. Setio sam se kako, ali tek iz drugog puta.

O ukusima se ne raspravlja, reče đavo i skoči gologuz u koprive. Apsolutnom krivicom brata Valexa, koji će to izvesno da svesrdno poriče i negira, navučen sam na literaturu Terija Pračeta. I tako, u danu koji je za nama, stigao je paket od “Lagune”: što volim online kupovinu knjiga, pa to je čudo jedno…

Hteo sam da fotka dana bude nešto na temu tih knjiga, ali nisam mogao da se setim kako bih. Lupao sam glavu, čak i pokušavao nešto tokom popodneva, ali to nije bilo to… I kasno uveče, kad uobičajeno stignem da se pozabavim fotkom dana natenane, krenem da eksperimentišem, sve misleći da ću nekim filterom izvući nešto “posebno”. Ali, to nije to, znao sam odmah. Trebalo mi je nešto drugo, moralo je da bude iščašeno kao što je i Pračetova literatura, a da bude i u duhu projekta “jedna na dan”.

Kao da je proviđenje, pomogla mi je jedna fotka koja je izašla na screensaveru. Elem, ja uredno prikupljam fotke sa portala 1x.com i photosig,com, pa ih trpam u foldere koji su dati čuvaru ekrana koji je stigao uz program Google Picasa. Iskoči fotka koja je napravljena metodom zumiranja u toku okidanja; to je tehnika koju ja ne mogu da sprovedem, jer podrazumeva okretanje prstena na zum objektivu DSLR aparata dok traje ekspozicija. To se često kombinuje sa odloženim blicem i…

Hej, čekaj malo, rekoh sebi, pa ja to ipak mogu da izvedem: umesto zumiranja, pomeriću aparat. Postaviću odloženi blic, pa će okidanje na kraju duže ekspozicije izvući oštar kadar. Samo je još trebal oda izvedem trik: fokusiram scenu u jednom položaju, upamtim položaj ruku, pometim aparat ka objektu, odapnem i brzo vratim ruke u prvobitni položaj fokusa dok ekspozicija traje.

Tako je i bilo. Samo je trebalo potrefiti kadar… Ovo je puni kadar – nema nikakvog isecanja:

Fotografija dana za 19. decembar 2011.

Kadar možda nije idealan ali… Znate šta: mišn akomplišd!… Hej, budite malo tolerantni, nikad ništa slično nisam radio, a ovo nije lako izvesti. Valja da se tek uvežbam; tome će svakako dobro poslužiti oni klikeri… Hot smile