Velika sezona zimskih slava je odavno počela – za neke još od Mitrovdana – ali nema veće slave od Svetog Nikole. A kao što je Boris još pre mesec dana primetio, ovo je dan kad Srba ima više nego inače.
Dakako, zašto bi Suština pasijansa bila izuzetak od sveopšteg trenda nacionalne histerije? Dok god bude postojalo ovo mesto, potrudiću se da, u duhu svih ostalih medija na srpskom jeziku, svaki put podsetim vaskoliki auditorijum da je ovo dan kad polovina Srba slavi, a druga polovina ide na slavu onim prvima. Da li ću uvek da koristim tu floskulu baš do u reč ili ću varirati izjavu, sad ne bih znao da vam kažem; tek, zašto bismo mi ovde bili rogati!
Pošto smo nepobitno utvrdili da je broj onih Srba koji niti slave niti idu nekome na slavu značajno velik, a setivši se i da u Srbiji živi tek oko 83% Srba, možemo primetiti da je to negde oko polovine.
Ergo, danas nas ima tri polovine i ja dajem nadimak Nikoljdanu: Dan Tri Polovine. Eto, tako, da znači i nama koji ne idemo nikud. Da se osetimo kao kralj i po, čisto ravnoteže radi.
A kao što znamo, ravnoteža je dobra stvar.