Kada se nema šta reći, može se i ćutati.
Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink se oseća odlično. PSV Ajndhoven je prvi na tabeli holandskog prvenstva sa devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Ajaks, a Jan Vennegoor of Hesselink vodi na listi strelaca (33 gola) i asistenata (27 asistencija). Stiže laka utakmica, protiv poslednjeplasirane Rode. Naslovi u novinama su sugestivni, a optimizam stručnog štaba i cele ekipe je zarazan: već su upisana nova tri boda. Utakmica počinje, ali tromo. Svi čekaju gol koji nikako da se desi. Noge su lenje, glava se više ljuti na rastrčane rode u niskom letu nego na sopstvenu mrzovolju. Nervoza se širi, šanse se propuštaju i stiže kazna: Roda, golom poljskog internacionalca Dimnjaka, stiže u vođstvo u 85-om minutu. Ne pomaže ni nepotrebni produžetak od sedam minuta – Jan Vennegoor of Hesselink promašuje nepostojeći penal u šestom minutu nadoknade. „Ničija nije gorela do zore“, likuje Gnezdev, golman Rode, stojeći na jednoj nozi.
Noć se spušta na ajdhovensku plažu, tiha noć utuljena mesečinom. Mirno je i toplo. Parovi šetaju duž palmoreda. Jan Vennegoor of Hesselink nosi veliku sveću od kvalitetnog voska, pažljivo odabranu, uz uveravanja prodavca da će baš ta sveća bezuslovno goreti bar 12 sati. Tako mu to dođe, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink dok namešta i pali sveću, i seda na fini pesak pored nje. Radiš, trudiš se, renoviraš stan, daješ golove, zaradiš dovoljno za pristojan život i novčanik popunjen kreditnim karticama. I dok se okreneš, samo jedna greška, i to ne obavezno tvoja, sve sruši: promašeni penal, loše izmereni dušek, napad hakera ili osionost države. I to nije dovoljno, nego se uvek nađe mudrac da zasoli pamet: Ničija nije gorela do zore, Triput meri jednom seci, U se i u svoje kljuse. Likovanje sitnih duša, skriveno iza tople kaljuge tradicije u kojoj se krdo većine u večitom galopu ugodno brčka, a od koje mangupska manjina lagodno živi. Videće oni, pametnjakovići. Videće.
Noć je duga, ali kraj joj se nazire. Sveća još uvek gori, Jan Vennegoor of Hesselink je budan. Umorne oči odavno žele da vide rumenilo svitanja. Više se ne osvrće da vidi ima li koga oko njega. I baš tada, čuje se užurbani trk. Refleksni luk Jana Vennegoora of Hesselinka je omlitaveo od sedenja, ne uspeva da reaguje. Trkač prolazi, zasipajući i njega i sveću finim peskom. Sveća se gasi, trkač odlazi. „Ama ko si sad ti?“, urla Jan Vennegoor of Hesselink očajno. „Dijego Marija de la Konsepsion Huan Nepomuseno Estanislao de la Rivera i Barijentos Akosta i Rodrigez“, kao Mebijusova traka odmotava se odlazeći glas.
„Tako je, moj gospodine, upravo ova vrsta sveće je obesmislila irske narodne poslovice u čuvenom eksperimentu Flena O’Brajena iz 1938. godine. Taj se događaj sada uzima kao trenutak promene koja je dovela do ulaska Republike Irske u Evropsku uniju“, reči prodavca odzvanjaju u glavi Jana Vennegoora of Hesselinka, koji ustaje i odlazi u besano ajndhovensko jutro.