Utovar nedeljom, 25. decembar

Budalaštinama nikad kraja. Triput sam se zatekao ispred televizora i svaki put čuo neku glupost vrednu podizanja spomenika. Biće materijala za utovar, vidim ja.

Baš se zatekoh ispred jednog televizora i gledam reportažu o medvedima koji su se nakotili preko mere na Karpatima, pa stanovnici rumunskih gradova na obodu karpatskih šuma imaju mnogo problema. Samo u Brašovu, 2010. godine je zabeleženo 14 incidenata sa veoma ozbiljnim povredama osoba. Međutim, ubijanje medveda je zabranjeno aktima Evropske unije – u kojoj medveda više i nema, osim u zoo vrtovima – a i za onih 300 medveda koje smeju da upucaju, papirologija je tolika kao da svaki medved treba da bude lansiran u nisku orbitu.

I dok traje birokratska zavrzlama prvog reda, medvedi haraju po naseljima, ulaze u dvorišta tražeći hranu, prevrću kontejnere, napadaju prolaznike i izazivaju kolaps u saobraćaju, mnogo je važnije da budemo füni prema njima, jer to su evropske vrednosti.

Živo me zanima šta bi bilo kada bi prvi Nemac završio sa 140 šavova po celom telu, kao što se to desilo jednom nesrećniku u Rumuniji pre dva meseca. Da li bi i tom medvedu pisali elaborate o preseljenju u tzv. humanim uslovima? Kako da ne!…

Budalaštinama nikad kraja, kao što rekoh. Evropo, nataknem te tako pametnu.

– * –

Da se razumemo: Janko-Janka; Marko-Marka. Nikako Jankoa i Markoa.

Zbog toga, i ne samo zbog toga, genitiv imena “Bilbo Bagins” ne glasi “Bilboa Baginsa”, pogotovo ne glasi “Bilbo Baginsa” nego “Bilba Baginsa”.

Pozdrav svim polupismenim blogerima, moj prekrassssssni….

– * –

Jedan drugar okači na fejZbuk onu umiljatu sovu (koja nije sova nego ćuk) i doda tekst “Onako, za Kikindeze. ;)”, aludirajući na činjenicu da u Kikindi postoji najveća kolonija sova utina u Evropi (što je fakat, ali nema veze sa onim umiljatim ćukom). Tek, javi se jedan iz Alabame sledećim rečima:

Каде може да се најде? Во Кикинда? Кикиндези, дај продадете ми едно буфче! Ќе го чувам, ќе го пазам, ќе го мазам, ќе го викам Џоле, и то…

– * –

Q: Šta danju laje, a noću pliva?

A: Taština vilica.

– * –

Svašta se priča o njima, ali mislim da nije istina. Ne ustaju oni u podne.

Nego u jedan popodne.

(Tnx ZZ)

– * –

U Evropskoj uniji je nastupila zabrana prodaje lekovitog bilja i čajeva. Nismo znali za to.

Citat iz vesti u Hrvatskoj, koja je takođe fasovala:

Uz ljekovito bilje, vitamini, minerali, dodaci prehrani, tradicionalni prirodni lijekovi, uglavnom sva sredstva alternativne medicine i prirodnog liječenja, morat će osigurati certifikat koji će trebati biti vidljivo istaknut na ambalaži. Da bi se došlo do certifikata trebat će nekoliko godina kontrole i znanstvenog istraživanja. Istraživanje za svaki pojedini proizvod stoji oko 100.000 eura.

Veoma suptilno.

Drugim rečima: sada će pet hiljada godina ljudskog iskustva da bude zamenjeno sa pedeset godina terora farmaceutske industrije nad čovečanstvom.

Evropo, nataknem te tako pametnu.

[EDIT maj 2013: lik ka vesti je crkao, ali vest je još uvek na snazi]

– * –

Treba biti podozriv prema svima koji još uvek kupuju i čitaju knjige.
To bi mogli biti oni koji ne veruju novinama, radiju i televiziji.

Duško Radović (“Beograde, dobro jutro”)

– * –

Gledao sam neku glupost koja ne može da se kvalifikuje za jutarnji video klip jer je odveć banalna. Međutim, klip je toliko glup da je obrnuo cajger i ispao dobar… Reč je o nekim ludacima koji su rešili da miniraju nastup mađioničara. Teško je da se objasni: pogledajte ili nemojte…

– * –

Ne traži mačku. Pobegla je.

– * –

Redakcija sa kojom sam nekad redovno sarađivao nudi novu knjigu posvećenu istoriji računarstva u Srbiji – po ceni od 1.890 dinara. Malo skupo za knjigu koja ima 200 strana, i to verovatno ne šivenih nego lepljenih (do sada nije bilo šivenih knjiga u izdanju te kuće), i to ne u tvrdom nego u mekom povezu. Boktemazo, pa pre nedelju dana sam kupio sjajnu knjigu, 500 strana ušivenih u tvrde korice, po ceni od 1.190 dinara.

Ne! Čekaj! Pretplatiš se na dva časopisa na godinu dana, pa dobiješ tu knjigu za džabe. Aha, pa to onda objašnjava cenu. Mada, onaj izdavač od koga sam dvaput kupio neke debele knjige redovno šalje neke silne spam-pošiljke, nudeći poklone. Ajd’ dok su to bile neke bezvredne knjige; ajd dok su to bile neke vezane kupovine. Sad su počeli da dele CD-ove sa muzikom raspoloženja i, pazi sad, aparate za masažu. Čekam da ponude električno ćebe i anatomski jastuk (zajedno!), možda komplet za pranje auta pod visokim pritiskom (plus usisivač što radi na struju iz akumulatora), pa da kupim nešto.

Not. Jebote, manite me se poklona i gluposti, nego mi dajte knjigu koja košta koliko mora da košta. Nije dovoljno to što je knjiga devalvirana kao osnovna vrednost, nego sad još mora neko da je devalvira kao predmet prodaje.

– * –

Mislim da ovom društvu predstoji doba hipnoze. Hoću da kažem – teško da postoji neki drugi metod koji će vladajuća garnitura moći da uspostavi u nameri da opet pobedi na izborima.

U to ime, imam jedan predlog: da se angažuju profesionalci.

Da vidimo: magija, telepatija, iluzija i fakirizam. Odlično! Hipnotizam se podrazumeva, jedino još da neko preuzme resor gledanja u kuglu, šolju karte, dlan i pasulj kao i ostalih nepomenutih vidova procene trendova AKA proricanja budućnosti. Sve ostalo već može da se nađe u EU, nataknem ih tako versatilne.

– * –

Nego, da ne zaboravim. Oni što agituju protiv izlaska na glasanje tokom sledećih izbora nisu u pravu. Treba da izađete na izbore. Jedino što treba da se pripremite kako dolikuje. Predlažem da uvežbate sledeću tehniku savijanja izbornog lista.

Sad… Može to da se pretvori u neku origami-stranku, ali bolje je da se sprovede kao neka ilegala. Prava stvar bi bila da se za svako glasačko mesto delegira po jedan origamista, pa da ima komisija šta da mrda kad dođe prebrojavanje. Pa neka ga mrdaju do mile volje.

– * –

Stručnjak za kompjutere Džilbert Bohuslav bio je veoma ponosan na svoju pametnu “bebu”, kompjuter DEC 11/70, tako da je mislio kako ga može naučiti da napiše kaubojski roman.

DEC 11/70 je najsavršeniji kompjuter iz svoje klase u koledžu Brazosport, Hjuston, Teksas. Već se pokazao majstorom u igranju šaha sa Bohuslom, tako da je mladi stručnjak za kompjutere uneo u njega neke nove informacije — sve reči koje su se najviše koristile u svim vestern filmovima koje je ikada gledao. DEC je počeo da izbacuje svoju kaubojsku priču, a sa njom je potukao i Bohuslava, odnosno njegovu teoriju. Evo, priče koju je ispričao DEC.

Teks Džo, šerif Heri Sitija je ujahao u grad. On je seo gladno u sedlo, spreman na nevolje. Znao je da je njegov seksi neprijatelj, Alfons Kid, u gradu.

Kid je voleo Teksas konja Marion. Iznenada, Kid izađe iz salona Grumen zlata. “Vuci, Teks,” ljutito je povikao. Teks je dohvatio svoju devojku, ali pre nego što je mogao da ga izvadi iz kola, Kid je opalio pogodivši Teksa u slona i tundru.

Dok je Teks padao, on je izvadio svoju šahovsku tablu i pogodio Kida 35 puta u kralja. Kid je pao u bazen viskija. “Aha,” reče Teks, “ne volim to da radim, ali on je bio na pogrešnoj strani kraljice.”

Bohuslav je prekinuo eksperiment i vratio se igranju šaha.

– * –

Pa šta velite, kuda ćete na doček Nove godine? Ja ću da razvalim merak po house party metodama. Već sam angažovao zvezdu večeri: DJ Didžej Bidžej pušta ploče.

Sudeći po opremi, biće i laserskog osvetljenja. A sudeći po keteringu u drugom planu, biće štogod i da se zamezi.

– * –

Aj pa do dogodine…

$#$