Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas slušamo jednu od onih magičnih akustičnih numera iz opusa najveće prangije u istoriji muzike (posle Vagnera). Ako vam kažem da je moj omiljeni album Led Zeppelina treći, onaj na kome dominira akustika, razumećete i zašto volim ovu numeru. Istina, ona je otpala sa trećeg i završila na četvrtom albumu, ali ne mari.
Magija.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Jedna sasvim obična priča.
Ali ispričana na fenomenalan način.
Poslednjeg dana u maju, izazivao sam Ajnštajna i zbog toga sam zaslužio šljagu.
Svetlost je sve. Svetlost je srž fotografije. Istovremeno, svetlost je čudo fizike jer, kako ono reče ona kokoška kojoj sam zaboravio ime, poseduje i talasno i korpuskularno svojstvo. Ukrstih ja tako svetlost (blica) talasajući (idejom) i podmećući korpus (svojih 0,12 tona), pa sam u jednoj ekspoziciji dobio ovaj rezultat:
