Day: June 5, 2012

Dan u životu, ali kakav!

Danas pravim zamešateljstvo. Ako niste bili u prilici da vidite ovaj snimak nastupa Neila Younga na festivalu Glastonbury jula 2009. godine, svakako je važno da ga vidite; pogotovo poslednja tri minuta. A onda, ako niste znali, danas izlazi novi album Neila Younga u pratnji grupe Crazy Horse, zove se Americana, a to je događaj sam po sebi. I treće, možda će pažljivi pratilac ove rubrike da se seti da smo ovu pesmu, u originalu Bitlsa, već slušali na Suštini pasijansa.

Znam mnogo obrada pesme “A Day in a Life“. Ne znam za bolju. Nema bolje.

Ili imaš ili nemaš. Neil Young ima. Ima više nego bilo ko drugi.

A sad još jednom, glasnije.

КОЛИКО МЕ ИМА ДАНАС

Након вишеструких изазова, што јавних, што унутар уредништва, видим да не могу избећи да објавим и овде своју прву причу, једину која је ем писана оловком, још давне 1982, ем објављена у правом часопису… Сиријус, крајем 1984. Све после тога су некакви бајтови.

Прво пут је стварно било огавно. Био сам глупо затечен пред шатором за време олује. Цвокотао сам и био сав у некој грозници. У зло доба сам се сетио да је шатор на лошем месту и да за пола сата могу да очекујем потоп. Изашао сам да ископам канал. Оне будале су однеле скоро сав алат, па сам копао крампом. Било је крајње глупо, крамп по терену који се може орати кашиком, али, шта се може, подигао сам га високо, замахнуо  и…

Касније кад сам размислио, схватио сам да је заиста било глупо. Као прво, шатор је био од пластике, дрвећа није било, те је прво гром нашао баш мој крамп. И мене. Будале не живе дуго. Nastavite sa čitanjem… “КОЛИКО МЕ ИМА ДАНАС”

Duel džentlmena

Klasična melodramatična postavka: jedna dama, dva džentlmena. Možete zamisliti u kom smeru se stvari razvijaju.

Zbog koga se zapravo neko poziva na čast? Zapitajte se u sledećoj predizbornoj kampanji. Samo pazite da vas ne odvedu u žbun.

Jedna na dan (65): 4. jun 2012.

Gledam u to bicikleto već godinama. Tek sam ga tokom proteklog dana zgrabio u kadar…

Ja svog druga Tošu (Starijeg) mnogo više cenim kao muzičara nego kao majstora za biciklove, ali od muzike se danas ne može živeti. Tošin servis, tačno preko puta Radničkog doma u Kikindi, moje je birano mesto kada dođe red da se bicikl sredi cakum-pakum za sezonu. A majstor k’o majstor, servis k’o servis, postoji i pokazatelj mesta ispred kuće: kad je braćo reklama, neka je reklama, što ono reče Mika Antić. I tek sad uhvatih minut da slikam reklamu servisa:

Jedna na dan, 4. jun 2012: reklama ispred Tošinog servisa

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (65): 4. jun 2012.”