Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nek zawlada duh fejzbuk-generacije!
Ministarstvo prosvete (i nauke) je obučilo osoblje koje će ocenjivati testove tzv. male mature. I to je dobro. No, iz raznih (međusobno nezavisnih) izvora do mene je došla informacija da su tokom obuke budući ocenjivači usmeravani da ignorišu pravopisne greške u odgovorima, ako se pitanje ne tiče baš pravopisa. Takođe treba da ignorišu i ako neko dete tokom odgovora malo pobrka latinicu i ćirilicu.
Danas slušamo najbolje od pop muzike što se pojavilo na eks-jugoslovenskoj sceni u poslednjih trideset godina. I to u živoj izvedbi svetske elite na sceni Doma sportova u Zagrebu jednog jesenjeg dana 2003. godine.
Slušaj pažljivo. Gledaj još pažljivije.
Jeste li primetili koja ekipa svira ovde?
E, pa dragi moji, evo nas pored novog kamena pokraj puta, a na njemu piše “2000”.
Dve hiljade priloga. Malo li je! Stigli smo dotle posle 448,5 dana. Bilo bi i pre, ali gužve čine svoje. Uostalom, kad nemamo šta pametno da kažemo, znamo i sami da je bolje da ćutimo.
Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт не ради баш ништа за потребе ове приче. Он то ради за себе, јер му је ћеиф. Седи за рачунаром и ређа пасијанс.
Звони телефон. Ах, ето мени звања, помисли Зен будистички, јер га је звоњава тргла из пасионираног дремежа.
– Добар дан. Да ли је то стан породице де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт?
Охо, обрадова се Зен напретку. Више не мисле да се зовем Стан де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт.
– Јесте.
– Ја сам Цајка из компаније Стратеџик Ву, и…
– You’re doing your company a great disservice by mispronouncing its name. It’s стретиџик вју, so you better learn to pronounce it right or I’ll get seriously worried about your future chances with…
Клик.
Зен лагано спусти слушалицу, гледајући је с неверицом. Припали цигарету и одби два дима, са индигнацијом.
Последња су времена дошла, помисли Зен. А можда и задња, ако долазе кроз простор… Телепијачари сад мени залупе слушалицу. Не стигнем ни да им честитам што имају кампању унапређења нечега, да им се захвалим што мисле да сам способан да подигнем магнетну огрлицу. А то би тек био увод у потезање закона о оглашавању, који су управо прекршили, и за који ми је испод црте да потежем адвоката, ал’ могу мало вербално да га претећи принесем слушалици. Ништа од свега тога. Узалуд мој труд да креативно допринесем разговору, да спремим виспрене и изненађујуће одговоре, да освежим некоме дан.
Изем ти звање.
Istraživač stiže na nepoznati svet. Međutim, veoma jaki osećaj déjà vu ga prati i on ne može da se odupre tom osećanju. A onda, nešto strašno se zbiva pred njim…
Ovaj lajtmotiv me je podsetio na nedavno postavljeni film “Mebijus“…
Ovaj rad je pobednik na Vimeo konkursu za 2012. u kategoriji animiranog filma.
Zamalo da se desi… Z-a-m-a-l-o!…
Obećah juče jednu HDR fotku, kao da sam znao da ću imati akutni napad megalenjosti u toku dana… No, svakako je valjalo da sredim fotke od onog motanja oblaka. I opet sam se uverio da HDR meni baš i nije toliko nužan, mada priznajem da je lepo raditi u uslovima velikog dinamičkog opsega. Ali to je više predmet igre nego potrebe. Nego, pomenuh da se zamalo desilo… Ček’ prvo da vam pokažem fotku, pa ću onda da vam ispričam…
