Nedelja je, popodne je, toplo je napolju i ne vredi izlaziti pre sutona, pa sve nešto mislim: pametnije da slušate dobru muziku nego da gledate televiziju. Zato ovog puta malo veće parče… Za vas biram eksperiment koji je potrajao samo dve ili tri svirke (ne znam tačno) na jazz festivalu u Esenu i još kojegde u Nemačkoj 1993. godine. Elem, na inicijativu Gingera Bakera, osnovan je surogat koji podseća na grupu Cream, samo što je umesto Erica Claptona svirao Gary Moore – kombinacija kojoj se niko nije nadao. Poslušajte.
Day: June 10, 2012
Utovar nedeljom, 10. jun
A sad iznenađenje. Ne, stvarno… Pazi sad: ovaj utovar ide bez politike.
Mada, pošteno govoreći, upadam u oksimoron. Pazi: ako je politika veština mogućeg, a definitivno postoji veština mogućeg izbegavanja politike, onda… Čekaj malo, ispočetka: politika je veština mogućeg, vešto je, može biti, izbeći politič… Ne, ponovo… Veština je moguća politika, te je moguće politički izbegavati mogućnosti, onda nema druge nego da nastavimo po starom.
Mada, nije to baš toliko nedostižno ukoliko realno postignemo metarazumevanje u duhu međusobnog održavanja prilika, što svakako ima veze sa tendencijama saglasnosti u predmetnim naporima da se svakodnevnim aktivnostima, postepeno i u duhu društveno prihvatljivih normi, spreči popuštanje discipline u procesu unapređenja svih varijeteta… um… istih. Da, istih. Definitivno istih.
Sazdano za bitku
Nekome nije bilo mrsko da napravi stop-motion animaciju od 27 minuta LEGO pucačine. To baš i nije tema koja me osobito fascinira, ali trud iziskuje bar malo uvažavanja.
Kako god okreneš, zanimljivije je od svih holivudskih pucačina koje sam gledao u poslednjih 25 godina. Mada se i ovde potkraj pojavljuje jedan ramboidni.
Jedna na dan (70): 9. jun 2012.
Jedna zamalo-pa-reporterska…
Dan sam proveo škljocajući. Ama, skoro-pa-mlatarajući. Trebalo je da uradim reporterski posao za koji sam bio zadužen i uradio sam ga kako dolikuje, koliko zaključujem posle brzog pregleda preko 400 ekspozicija. Posle trijaže će ostati stotinjak fotki, a to je već nešto.
Tek kad sam sređivao ovaj sadržaj, shvatio sam da nemam ništa za projekat “jedna na dan”. Dan je bio vreo, mozak je proključao, a ni tri litre popijene vode mi nisu bile dovoljne da spreče predvečernju glavobolju zbog dehidracije… Nije bilo druge nego da potražim nešto što bi moglo obradom da se pokaže primerenim da upamtim ovaj dan. I nađem priliku brzo.
