Gledam u to bicikleto već godinama. Tek sam ga tokom proteklog dana zgrabio u kadar…
Ja svog druga Tošu (Starijeg) mnogo više cenim kao muzičara nego kao majstora za biciklove, ali od muzike se danas ne može živeti. Tošin servis, tačno preko puta Radničkog doma u Kikindi, moje je birano mesto kada dođe red da se bicikl sredi cakum-pakum za sezonu. A majstor k’o majstor, servis k’o servis, postoji i pokazatelj mesta ispred kuće: kad je braćo reklama, neka je reklama, što ono reče Mika Antić. I tek sad uhvatih minut da slikam reklamu servisa:
Dok sam slikao i batrgao se da napravim kadar koji će eliminisati stub koji su oni kreteni iz parking servisa natukli na pedalj od bicikla (žgadija lopovska – naplaćuju parking na ćupriji koju je Toša izbetonirao!), već mi se iskristalisalo kako ću da obradim fotku. Rezultat vidite na priloženoj slici.
Presuda: mišn akomplišd. 
Najpre, konačno sam izveo mali, ali efikasan terenski rad po pretoplom vremenu (koje mi već godinama uopšte ne prija). Onda, uspeo sam da izolujem oštrinu i pored toga što taj objektiv 15-85 mm koji koristim kao glavni baš nije
idealno prilagođen takvom načinu rada. I najzad, izgleda da izolovanje dve boje koje dominiraju na biciklu uspešno radi posao.
Idemo dalje. Ove rane večeri su povoljne za fotografisanje.