Znate li za ono pravilo “gledaj i videćeš”? U danu koji sam prevalio, radio sam baš to: gledao sam. I video.
Nije tako teško naći priliku za pristojnu scenu. Sad sam se još pomamio za intenzivno istraživanje visokog ISO faktora, pa se otvorio ceo jedan prostor u kome se do sad nisam kretao. Suncetižareno, trebalo mi je skoro tri meseca da se oslobodim i shvatim da dugme za izmenu ISO faktora na fotoaparatu ne ujeda. E, a onda sam opet počeo da razmišljam unapred, zamišljajući kako bi kadar mogao da izgleda jednom kad ga privedem osnovnoj obradi. Hoću li menjati proporciju? Hoću li napraviti neku veliku izmenu? Da li ću nastaviti u pravcu nekog posebnog efekta? Stotinu ideja! Hiljadu! A jedna od njih je izvedena ovako:
Nisam mogao da odolim: nakon što sam najpre pokušao sa čistim monohromatskim prikazom u jakom kontrastu, vratio sam se korak-dva, pa oprobao selektivno odbacivanje nekih boja, najpre sa namerom da uhvatim cvet koji će se možda otvoriti ove ili sledeće noći. I tako, mic po mic… Ovo je opet slikano sa ISO 6400 i ja se sve više zadržavam u toj zoni. A poigravanje sa monohromatskim motivima je posebna priča koja me odavno intrigira. I da iskreno priznam, još uvek nisam odradio “onu pravu” sesiju koju sam sebi obećao još pre godinu dana – da ću izvesti seriju monohromatskih radova jednom kad budem imao DSLR i čestite performanse na visokom ISO faktoru. Zašto se nisam uputio, ne pitajte me, duga je to priča.
Presuda: mišn akomplišd. 
Iako zapravo nisam tačno znao kako će fotka izgledati posle obrade (imao sam samo načelnu ideju šta želim da uradim), težio sam određenoj atmosferi znajući da mogu da je postignem. Verovao sam da u toj potrazi mogu makar da se izvučem uz upotrebu nekog LR preseta iz instalirane gomile, ali to nije bilo neophodno i zbog toga sam obaška zadovoljan. Postajem sve sigurniji u domenu kontrolisanja dinamike u tamnoj zoni (još jedna dobit koju pre DSLR aparata nisam imao), pa beležim još jednu recku na pozitivnoj strani.
Idemo dalje.