Sledi fotka iz arhive sa nedavne sesije. Mislim da veću fotku do sada nisam turao u ovaj projekat…
Dan je bio malo lakši za disanje, pa smo iskoristili to da predveče okrečimo trpezariju (živele instant-metode), što u kombinaciji sa laganim danom odmora nije slutilo ni na kakvu foto-sesiju. No, to je značilo da na red dolazi zicer od srede. Bili smo do crkve Arača, a samo sam uživao u zlatnom satu do te mere da sam čak i neke panorame izveo, poput ove:
Da, znam da deluje kao običan kadar kroz “riblje oko”, sočivo u koje može da stane sve što vam je na pameti, ali ja nemam takav objektiv. A ako vam kažem da je ovo fotka koja u originalu postoji kao JPG veličine 11.000×7.000, smirićete se, je li tako? A kako to 7.000 kad je duža ivica fotke na mom fotoaparatu velika 5.184 tačke? Lako: nisam odsekao svu distorziju spajanja, nego sam prepustio Fotošopu da za moj račun prikrpi sve što treba na nebu i na spaljenoj travi. Mogao sam da smanjim rezultat na primereniju veličinu, ali zašto bih? Baš je ovako cool… 
Svetlo je bilo perfektno, prvi rezultati rada polarizacionog filtera su se pokazali u punom svetlu, a osnovnih kadrova je već bilo dovoljno da mi se učinilo zgodnim malo i da eksperimentišem…
Presuda: mišn akomplišd. 
Osim pomenutih dobrih uslova za rad, hajde da ne zaboravimo da je Arača vrlo fotogeničan subjekt za fotografisanje. Morao sam malčice da se borim protiv prejakih distorzija na (uspešno sklopljenoj) panorami, ali nekoliko transformacija po četvorougaonom poligonu je bilo dovoljno. Kosa perspektiva je nezahvalna za ovakve zahvate, ali mislim da sam uspeo.
Biće toga još. Eh, kad bih samo smeo da vam ispričam kakvu ujdurmu za fotografisanje arhitekture spremam…