Danas se navršava šest godina od smrti Syda Barretta, osnivača grupe Pink Floyd. Niko nikad neće moći da objasni “šta bi bilo da je bilo” i da Syd nije prerano sagoreo. Ostavio je nekoliko pesmičuljaka sastavljenih i snimljenih u retkim danima lucidnosti.
(Nadam se da razumete zašto je naslov ovog priloga takav kakav je: idiom “apples and oranges” znači baš to.)
U toj tužnoj priči, dešavalo se svašta tokom 1968. godine, kada je Syd najzad pukao od kojekakvih pilula, lilula i ko zna čega još.
Pokojni Rick Wright, koji je živeo sa Barrettom u to vreme, pričao je o muci da objasne Barrettu da ne može više da bude član benda, jer nije pouzdan. Naime, prvi album je objavljen, počele su ugovorne obaveze grupe i nije bilo šale ukoliko su hteli da opstanu na sceni. Angažovali su Davida Gilmoura kao zamenu za Barretta; čak, tokom nekih šest nedelja, formalno su bili petorka, jer dešavalo se da Syd povileni nasred koncerta i da drnda jedan isti akord; onda bi ga utišali i Gilmour bi preuzeo. Na kraju nije mogao više ni to. Jednoga dana oko podneva, Wright se iskrada iz kuće, te večeri je Pink Floyd imao svirku negde na severu. Barrett, koji je sedeo ispred praznog kamina i blenuo u njega satima, pita ga: “Kuda si krenuo?”. “Idem da kupim cigarete”, slaga Wright. Sutradan u osam ujutru, Wright se vraća sa svirke, zatiče Barretta u istom položaju ispred kamina. Ovaj ga spazi i pita: “Jesi li kupio cigarete? Meni je nestalo, daj mi jednu.”
Pogledajte jedan od mnogih dokumentaraca o Barrettu.