Možda je neočigledno, ali je istina: ovo je stara fotka.
Bude kojekakvih dana. Najgori su oni koji prođu u iščekivanju posla, pa ni tamo ni ovamo. Nalazeći za shodno da radim nešto drugo, prođe mi dan u dangubi, pa taman ništa pametno ne uradim. E, nećemo tako: svakako mi valja da preberem arhivu i spremim neke stare fotke za recikliranu upotrebu. Recimo, poput ove.
Šetao sam ulicom, aparat je bio na gotovs, srećom taman podešen prema svetlu neba. Prhnuli su neki golubovi i reagovao sam instiktivno, hvatajući tri ili četr fotke. Za barem dve fotke sam znao da sma ih valjano uhvatio, jedino nisam bio načisto hoću li morati da menjam izrez. Tokom eksperimenta, došao sam do kvadratnog izreza kao optimalnog. A nekoliko žica zatečenih u kadru je moglo da ostane, ali sam se ipak odlučio za koncept slobodnog neba…
Presuda: mišn akomplišd. 
Sve mi se ređe dešava da promašim sa reakcijom ako mi je aparat pri ruci, a pogotovo ako je namontiran u desni dlan (hand strap, kaiš koji ide oko šake, najbolja je sporedna investicija u foto-opremu koju sam ikada napravio). To je pogotovo korisno za uličnu fotografiju, jer scena može da se pojavi vrlo iznenada i da nestane za nekoliko sekundi; ponekad ni za kakvo premišljanje nema vremena. Nagrada za takav trud su uglavnom uspešne fotke.
Ovih dana bih mogao malo fotoaparatom na sneg…