Eksperiment sa zakrčenom pozadinom. Zamalo da ne uspem.
Koliko puta vam se desilo da neki zanimljiv foto-motiv upropastite džunglom od pozadine? Kolikop puta ste odustali od neke fotke jer je pozadina neodgovarajuća? A jeste li ikad pomislili da biste možda mogli da uposlite osobine svoje sprave kako biste rešili problem pozadine koje ne možete da se ratosiljate? Ako ćemo pošteno, jedan od prvih razloga što samo poželeo DSLR pre nekog vremena beše taj što mogu da ograničim dubinsku oštrinu i tako eliminišem pozadinu koju ne mogu da uklonim. Ta tema je predmet ove fotografije.
Baveći se tako po dvorištu tokom jučerašnjeg dana (videli ste fotku 257, verujem), u nekom času sam poželeo da slikam nešto iz donjeg rakursa (narodski: iz žablje perspektive), ali sam uhvatio sebe samog kako odustajem jer mi granje od oraha smeta da napravim kadar po želji. I taman da odustanem, desi se onaj čarobni čeloklep-trenutak: setio sam se da pred sobom zapravo imam poligon za probu.
Uspelo mi je da ograničim dubinsku oštrinu tako što je fokusirani objekat vrlo blizu, a pozadina daleko, pa je perspektiva “sabijena”, kako se to u žargonu kaže; mogao sam i jači efekat da postignem da sam koristio onaj objektiv od 50 mm, ali baš sam hteo da se služim svojim svakodnevnim staklom. Rezultat je osrednji: moglo je i bolje (makar sa zanimljivijim objektom u prvom planu), ali efekat sam postigao i došao do zaključka koji sma tražio, što znači uspeh.
Presuda: mišn akomplišd. 
Ajde-de, nije neka fotka, ali gde to piše da studija mora da bude zanimljiva? 
Naučite i vi usput nešto; što reče onaj, ja pravim gluposti da vi ne biste morali. Čisto tehnikalije radi, navešću da je ovo urađeno onim mojim zub objektivom Canon EF-S 15-85 mm koji je bio postavljen na 26 mm, a na njemu beše navrnut cirkularni polarizator; ISO 160, f/4, 1/50 mm, kompenzacija +0.33 blende. I to je to: dovoljno na polovče-senzoru DSLR fotoaparata. Ako biste slikali malim aparatom, jedini lek je da radite u makro-režimu, što znači da objekat u prvom planu mora da bude unutar pola metra odstojanja.
Valjalo bi u šetnju, ali ne znam hoću li postići… Radne dane provodim u sinkopi pred računarom, a sledeći vikend mi je pun k’o oko…