Tin soldiers and Nixon coming
We’re finally on our own
This summer I hear the drumming
Four dead in Ohio…
Četvrtog maja 1970. godine u podne, studenti Državnog univerziteta Kent u Ohaju su pokrenuli četvrti dan demonstracija protiv proširenja rata u Vijetnamu na Kambodžu, kao i protiv autističnog ponašanja vlade SAD. Tom prilikom, pripadnici Nacionalne garde Ohaja su pucali u studente i ubili četvoro. Javnost je zanemela. Neil Young je progovorio, i to odmah…
Iste večeri, Neil Young je sklopio pesmu “Ohio“, a pošto je u tom času bilo u toku snimanje nekih materijala grupe CSN&Y, sutradan su snimili pesmu. Do sledećeg jutra, manje od 48 sati nakon tragedije, kopije traka su se već nalazile u mnogim nezavisnim radio-stanicama i bile puštene u etar. U roku od nedelju dana, cela Amerika je znala tu pesmu.
Tih godina nije bilo neobično da se pojave protestne pesme, ali malo je ko bio u stanju da to učini na tako efektan način. Neil Young nije imao obzira prema činjenici da bi ga pišanje uz vetar moglo koštati boravka u SAD – u tom času još uvek nije imao ni izgleda za američko državljanstvo – međutim, neke stvari se ne mogu kupovati.
Postoje komentari po kojima je baš pesma “Ohio” bila onaj kamičak koji je pokrenuo lavinu koja je završila padom Nixona, što je kulminiralo onim prikladno montiranim cirkusom Watergate četiri godine kasnije. Kako god bilo, ostaće upamćeno u istoriji rock’n’rolla da je neko eksplicitno pokazao prstom i uzviknuo “car je go”. Četiri nepotrebne smrti na Univerzitetu Kent su ostale večiti beleg američke nacije zahvaljjući ljudima koje su do tog maja 1970. godine smatrali tamburašima.
Nikad ih više nije tako nazvao posle te pesme.