Uglavnom, priča ide ovako nekako: univerzitetska košarkaška liga SAD je najjača prava košarka u Americi – NBA je ipak cirkus, a ne sport. E sad, navijači univerziteta Taylor su razvili običaj da na glavnoj utakmici (jednom godišnje, kad god to bilo) ćute k’o zaliveni dok njihovi puleni ne postignu deseti poen. A onda…
To je veselje! To je navijanje!
Ona baljezgarija sa imitiranjem onog korejskog pop-heroja im nije trebala, ali ajde-de, svet je poludeo, šta se tu može. Dobra ideja! 
Moj lični favorit je onaj troler na 1:41 (parafraza na jednog od najčuvenijih prank-kretena u istoriji jučubeta). A Silent Night pri kraju je verovatno metoda za uspavljivanje protivnikau završnici meča… 
Svašta na ovom svetu, bože mili…