Tri, pa jednu…
Kako je i zašto ispalo da slikam baš to, baš tako, baš sad, bilo bi previše za priču. Težak dan, opet, crni kuluk za bele novce, pa kad je već crno-belo, pomislih, daj da zabeležim elemente svog celodnevnog derneka: flašu za vodu i šolju za kafu. U flašu dolivam redovno, u šolju bih dolivao kad bih smeo.
I da se razumemo: nije to jedna fotka obrađena na tri načina, nego su to tri fotke obrađene na jedan način. Pukao sam par malih bracketting trojki iz ruke, ali nisam ni mislio da radim HDR, nego sam računao da ću pronaći pomak koji mi je najviše po volji i od njega napraviti monohromatsku fotku. Na kraju mi je došla žuta minuta, pa sam sve tri fotke iz jednog serijala smotao u triptih. Vežbica, ništa više. Analiziram koji detalji najbolje rade u low key i u high key verziji. I usput, igrajući se tako, utvrdim da su to samo parcijalni pristupi, jer na fotki “pune” dinamike moram da pazim na sve te detalje. To je zanimljiva tema kojom bih hteo da se bavim malo više. A mislim da ću se i baviti.
Presuda: mišn akomplišd. 
Ovaj triptih je podsetnik da nastavim u tom pravcu. Monohromatska fotografija je moja trenutna preokupacija o razmišljanju o toj temi, pa neka i ostane tako kad god bude moguće.