Izdrži još malo, Još samo malo…
Posao se oteglio: sati u dane, dani u nedelje… Trebalo mi malo daha. PoZZdravljač se najavio i natrčao mi na volej. Pilo se čestito vino u petak uveče…
Beše ideja da udahnem miris vina u fotku. Da osetim šta sam to pio prethodne večeri. I da ne prosipam previše rečenica: nisam uspeo da ostvarim zamisao, mada fotka sama po sebi čak i nije tako loša. No, projekat “jedna na dan” se ne bavi lepim fotografijama, nego vrednošću saznanja u procesu neprekidnog učenja. Vrag će ga znati zašto je moralo da bude ovako (ili nije), tu ni sam nisam načisto.
Presuda: mišn not akomplišd. 
A nije bilo daleko. Šteta.
Можда би једини начин да се улови укус вина на фотографији био да се право у лице нациља фоткалица са троношца, и да се натемпира рафал од двадесетак комада, почев од тренутка кад чаша дође под нос. Рафал би започео помоћник, наравно. Једна од тих двадесетак би можда била погодак.
Vidiš, taj predlog ima smisla.
Проблем је, наравно, у томе што ти знаш да ће помоћник да те сфотка. Треба наћи модела, необавештеног.
Ионако је лакше добити опроштај него дозволу :).
Обџекшн! Волеј се закуцао право под пречку (више пута),
дакле, мишн је акомплишд!
…bar što se mene tiče 😀