Kad se potrefi, pa ideš okolo pričajući kako si baš tako hteo…
Tokom šetnje po dvorištu u kom prebivaju radovi preko tri decenije simpozijuma Terra, na kraju trema sam ugledao scenu u kojoj su se prelamala razna svetla. Škljocnuo sam u tom pravcu ne znajući da li će išta ispasti, jer iz iskustva znam da je Canonov sistem za fokusiranje sklon da se zbuni kada nema dovoljno svetla u tački fokusa. No, kad sam posle video rezultat, zabezeknuo sam se.
Čačkao sam temu scena u uslovima nedovoljnog svetla, čak sam sklon takvim igrarijama, ali nikad mi se nije desilo da se svetlo baš tako namesti. Zahvaljujući mestima prodora svetla, na fotografiji ima više planova, postoji perspektiva koja je u skladu sa skulpturom u prednjem planu, gomila detalja dodaje zanimljivost… Ne vredi da pričam da sam sve to već video pre slikanja, jer nije tako: ljudsko oko ovakve scene vidi drugačije nego što vidi objektiv. Nemam dovoljno iskustva niti znanja da bih mogao da predvidim šta će ispasti. U tom pogledu, ova fotografija je beleška: valja da se pozabavim ovom temom. Možda malo po tavanima?…
Presuda: mišn akomplišd. 
Ne zato što je fotka zanimljiva sama po sebi, nego zato što otvara prostor za dalje istraživanje, a to je uvek vredno pažnje. Štaviše, planiram da se vratim na ovo mesto i istražim ga podrobnije.