Rospija

Ovo je Peacockov teren, ali šta ću: ne mogu da odolim. Neće mi on zameriti. Eh… Znam više nego što bih smeo da pričam.

Iza ovog zagonetnog naslova nalazi se jedan od najvećih pop-rock hitova ranih osamdesetih. Beše to vreme kad je radio još uvek imao ključni uticaj na ukus publike. Morali smo da se potrudimo da bismo saznali o dobroj muzici, ali je i onaj ko je stvarao muziku morao da se potrudi barem još toliko da bismo se našli na pola puta. Beše jedan duet koji je postigao više od (skoro) svih i koji je ostavio svetu sjajan repertoar. Jedan od dvojice iz tog dueta nije bio lenj da nas nedavno podseti na veliki hit.

Duet Hall & Oates ima vitrinu punu trofeja: šest hitova na vrhu Billboardove top-liste za sedam godina (1977–1984), ukupno 34 numere koje su ušle u Billboard Top 100, sedam platinastih i šest zlatnih albuma! Možda je o kvalitetu banalno govoriti na osnovu tržišnog uspeha, pogotovo kad je reč o ljubimcima američke visoke produkcije, ali u ovom slučaju govorimo o pravim velemajstorima. “Maneater” (sa albuma H2O, 1982) je, izvesno, njihov najpoznatiji hit, ali tu su i druge ozbiljne numere: “Private Eyes“, “Out of Touch“, “I Can’t Go for That“… Boga pitaj koliko ljudi uopšte zna da je “Every Time You Go Away” njihova pesma, a Paul Young ju je samo obradio…

Za muziku dueta Hall & Oates ste slobodni da kažete “ne volim”, ali nema načina da kažete “ne valja”, jer ovo je muzika koja je briljantna od početka do kraja: odlično napisana melodija, tekstovi su sročeni pametnije nego što je to činila većina, prvoklasna svirka preko zrelog aranžmana i ispod sjajne produkcije. Rečju, perfektan proizvod pop-muzike u doba kad je taj žanr doživljavao svoj vrhunac. Nije ni čudo da je uspeh bio toliki.

U međuvremenu, duet je prevazišao potrebu da postoji kao takav. John Oates se trgnuo iz dremeža tek 2002. godine i od onda je objavio šest (uglavnom mršavih) albuma. Za to vreme, čini se da je Daryl Hall daleko agilniji. Štaviše, jednom mesečno organizuje webcast iz svoje kuće: poziva ugledne goste iz sveta muzike, pa malo sviraju i pevaju pesme od jednog, pa malo od drugog, pa malo razgovaraju, pa malo kuvaju… Uglavnom, druženje u emisiji “Live from Daryl’s House” je predmet meraklijskog pristupa muzici: ljudi uživaju u tome što rade; a s obzirom na to da su majstori, saberite dva i dva da biste razumeli kakav bi rezultat mogao biti. Za tu emisiju sam i saznao kopajući tamo-amo po onome što aktuelno radi Joe Walsh, pa sam natrapao na onu spektakularnu verziju “Life’s Been Good“ upravo u kući Daryla Halla…

Uglavnom, iskrena preporuka: pročačkajte sve što je radio ili radi Daryl Hall. Biće to pametno utrošeno vreme.