Vrućina udara nemilosrdno sa svih strana dok sedim sa T. u lokalnoj baštici, sve preteći da će, u povratku, od nas ostati samo mrlja na asfaltu. Pijuckamo hladnu limunadu i neobavezno ćaskamo, mislim na bozu koja najbolje osveži dušu u ovakvim trenucima i razmišljam da li se još uvek može naći u nekoj od poslastičarnica koje drže Goranci. Ili su i oni prešli na standardnu ponudu koja donosi sigurnu lovu. Pitam je kako napreduje u pisanju naučnog rada i šta joj sve to treba, a ona kratko reče: Potreban mi je san!
Odmah se setih i S. koja mi jednom prilikom reče: Ti si nepopravljivi sanjar! Ni tada, ni sada, ne znam šta je htela da mi poruči. Da l’ da sam nešto pokvaren, pa mi treba popravka, il’ da treba da prestanem da sanjarim. Ko će razumeti sve te žene? 
A, izgleda, da nisam ja jedini…
Za Mariju McKee može se reći da je bila srećno dete. Polusestra jednoga od članova grupe Love, kao dete visila je po klubovima sa ekipom iz Doorsa i pratećeg benda Franka Zappe. Time je njena sudbina već bila predodređena. A kada je odrasla, počela je da se bavi ozbiljnijim stvarima. Lone Justice je svojim debi albumom (1985) očarao muzičke kritičare, ali se album nije prodavao. Drugi album, Shelter (1986) prošao je još gore, iako se na njemu nalazilo pregršt odličnih pesama poput ove. Diskografska kuća bila je neumoljiva i grupa je raspuštena.
I u solo vodama ova fantastična pevačica pokazala se kao izvanredan pisac pesama. Mnoge od njih, za koje i ne znate da ih je ona napisala, izvode neki veliki muzičari, o čemu čete čitati na ovim stranicama ako budete dovoljno strpljivi.
Dreams come true
Say they do
Say they do…
Ili po naški & vaški: Svet je lep kada sanjamo!
Nepopravljiv sam, pa šta? 
Kad je nešto perfektno – to se ne može popraviti.
Inženjeri dodaju da se ne popravlja ni ono što je “dovoljno dobro”.