Posle onako lepo sročenog Šefovog panegirika od pre neki dan, prisetim se da imam jedan jedini singl od Black Sabbatha. Ne sećam se koje su pesme na njemu, mora da mi je nešto značilo čim sam ga sačuvao. Rovarenje po singlicama može biti opasno pa sam, za svaki slučaj, navukao hiruršku masku na lice… Da parafraziram Neila Younga: Dust never sleeps! 
Deca su se upišala od smeha kada su me tako opremljenog videla, a ja sam se pogledao u ogledalo i pomislio: Izgledam kao pravi doktor, doktor za rock & roll. 
I krenem u operaciju…
Potrajala je. Hirurška maska je slabo zadržavala prašinu tako da sam, na kraju, kašljao kao Doc Holliday u svojim najgorim danima.
Vredelo je, singl je bio u mojim rukama. I odmah sam se setio pesme koju sam vrteo sa njega – “She’s Gone“. Jedino čega se nisam setio je bila žena zbog koje sam patio. To, ionako, više nije bitno.
Kako opus Black Sabbatha i ja ne obitavamo u istom svemiru, uposlim Gugao da se malo raspitam o pesmi. Odmah ostanem bez teksta… Baš onaj album, Technical Ecstasy (1976), koji Šef još uvek čuva u svojoj fonoteci.
Pa nešto kontam po glavi: Možda je ovo treća pesma Black Sabbatha koju bi on mogao da sluša. 