Jeste li ikad fotografisali na pijaci? Ja sam to činio više puta – i uvek je bilo ludo! Današnji zadatak je bilo mnogo lakše smisliti nego izvesti.
Moja iskustva fotografisanja po pijaci su takva da bih mogao da sastavim zanimljivu i veselu priču, što ću možda i učiniti. Jutros sam imao prostu nameru da uhvatim neku zanimljivu teksturu. Rezultat je sledeći:
Ajde-de: beli luk baš i nije neka prolećna tekstura, ali slika je ispala zanimljivija od nekoliko drugih fotki koje sam napravio na pijaci.
Obećavala je jedna fotka velike gomile salate, ali njome na kraju nisam bio zadovoljan zbog nedostatka kontrasta (svetlo je jutros bilo preoštro). Favorit pre stizanja kući je bila jedna fotka sa rotkvicama; nažalost, nijedan izrez mi na kraju nije bio po volji. I Marfi je upleo svoje prste: beše još jedna fotka sa rotkvicama koja bi verovatno prošla, ali je slika ispala mutna; da li to beše zbog moje sopstvene nepažnje ili me je neko slučajno gurnuo, ko će znati.
Problem je bio, zapravo, u tome što ja nisam bio na pijaci sa svrhom fotografisanja, nego sa svrhom nabavke. Jasna i ja smo nedeljom prepodne redovni na pijaci, a moja dužnost, kako ja to volim da kažem, jeste da budem “onaj pametan” – da nosim pletenu korpu i torbu. I sad, korpa u levoj ruci, fotoaparat u desnoj, morao sam da radim preko tražila istovremeno se boreći i sa gužvom… Nema sreće od takvog načina rada.
Kad sam se vratio kući, nastavio sam slikajući malo decu mog brata kako se igraju u dvorištu. Da nisam već proglasio zadatak za danas, uradio bih nešto drugo što mi je privuklo pažnju pred kućom: maslačci u jarku ispred kuće. Ništa zato, već imam operativni plan za sutra, nešto što verujem da ću izvesti prilično lako…
$#$