Današnja, pardon, večerašnja fotka je izvedena na prečac. Nije bilo određenog zadatka, pa sam ga osmislio u hodu: da za najviše pet minuta izvedem uljudnu dugu ekspoziciju, a za još pet završim obradu. Mogu li ja to?
Međutim, trik je u tome što sam tokom dana pomislio na to da bi scena koju sam lovio mogla da bude primerena za time-lapse seriju. Šteta što setoga nisam setio pre nedelju dana, pre nego što je šljiva ispred kuče procvetala: tada bih imao celu seriju.
Uglavnom, u hodu dadoh sebi drugi zadatak: hajde da vidim da li mogu da proizvedem koliko-toliko uljudan rezultat ukoliko ne budem trošio više od pet minuta na foto-sesiju i više od pet minuta na transfer i obradu. Nisam koristio štopericu, ali sam gledao u sat: na terasi sam proveo otprilike tačno pet minuta. Transfer, izbor fotke i obrada te jedne su trajali tačno osam minuta; dakle, probio sam vreme. A rezultat je ovaj:
I to je to… S obzirom na to da nisam unapred zadao specifičan zadatak, mogu da ocenjujem samo rezultat spram brzine: nisam zadovoljan. Kadar je osrednji i nezanimljiv, a nisam uspeo da postignem dramatični efekat koji bi inače mogao da se postigne kontrastom i ispranom bojom; sa malo više pokušaja u obradi, verovatno bih uspeo. Dalje, ima mnogo grešaka zbog šuma proizvedenog na površini trave (mada se to na ovde umanjenoj fotki ne vidi); slika pune veličine ne bi prošla prijemni ni na izložbi doma penzionera.
Krajnja pouka: ako zbog gužve ne možeš da se posvetiš fotografiji dana, preskoči je.
Komentari su onemogućeni.