Dva dana sam radio kao ludak i onda sam kasno popodne doslovno pobegao od kuće na sat vremena. Kad sam se vratio kući, poštansko sanduče je bilo puno posla, ali bila je i kartica u fotoaparatu.
Malo sam šetao trgom, pa sam malo sedeo u prikrajcima, pa sam se igrao u ulozi paparazzi fotografa, pa sam motao kontraste na nebu… I upravo sam zamislio da moram imati neko detence u glavnoj ulozi. A iz nekog bizarnog razloga koji ne umem da objasnim, poslednjih par dana sam se nešto navadio na kadrove koji iskaču iz ravnoteže; hteo bih da istražim kose uglove, unapred znajući da ugao mora da bude u relaciji sa pokretom na slici. Saberem dva i dva i dobijem ovo:
Imalo bi se šta govoriti o propustima (najpre o tim biciklovima u pozadini, đavo da ih nosi odatle), ali to je sad manje važno. Meni je važno je nešto drugo: iz ugla zadatka koji sam sebi nametnuo pre nego što sam uzeo fotoaparat u ruke, retko kad u dosadašnjoj izvedbi projekta “jedna na dan” sam uspeo do te mere da zadovoljim ideju. Provalio sam kako, sad mogu da otvorim letnju sezonu lova na dobre kadrove na trgu.
Jedino što bi sad mogao da se nađe neki dokoni kreten koji će da me proglasi pedofilom ili nekim perverznjakom slične sorte. No, šta da se radi: i dokoni NVO masturbatori aktivisti moraju nečim da se bave.
Imam jošte slika sa današnje sesije po trgu: pronaći ćete ih ovde.
Čega tamo sve ima, lakše je vama da zavirite nego meni da prepričam. Dok me drži gužva, ja tamo uobičajeno ne smem da odem. I šta biva: evo u mom RSS čitaču oko dvesta nepregledanih priloga. Ovi su skribomani — k’o da pišu za Suštinu pasijansa, jebote!